Војномедицински центар Нови Сад — разлика између измена

=== Рад у Краљевини СХС ===

После [[Први светски рат|Првог светског рата]], кад се [[Војводина]] прикључила [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] тј. [[Краљевина СХС|Краљевини СХС]], стање у ослобођеној земљи, исцрпљеној ратом, било је веома тешко, па је тако било и у Петроварадинској болници. Није било довољно хране, огрева и лекова. Док се не реши питање снабдевања, наређено је Комаданту 1. завојишта Дунавске дивизије да болеснике Петроварадинске болнице прими у своје бројно стање и тако их свакодневно снабдева храном и осталим потрепштинама. После годину дана од завршетка рата, [[11. новембар|11. новембра]] [[1919]]. године (Дан установе) потпуковник др Светозар Андрић постављен је за Управника Сталне војне болнице Потиске дивизијске области. Касније је болница прерасла у болницу 1. Армијске области, а др Светозар Андрић је пензионисан [[1930]]. године, у чину бригадног санитетског генерала.

После Првог светског рата вршено је веће реновирање установе, а зграда на самом улазу у болницу уређена је [[1930]]. године за Команду ваздухопловства, па су ову болницу често називали „Авијатичарска болница”. Поменути објекат после Другог светског рата је такође стављен у непосредну функцију лечења.

 

== Награде и признања ==

[[Датотека:Vojna bolnica Petrovaradin 001.jpg|мини|Указ о додели Ордена Светог Саве]]

За самопрегоран, професионални и хумани вишедеценијски рад ВМЦ - Војна болница Нови Сад је добила:

* [[1998]]. — [[Орден Светог Саве |Орден Светог Саве I степена]], највише црквено признање, које је лично уручио његова светост [[Патријарх Павле]] на [[Петровдан]], на предлог Епископа сремског господина Василија.

 

Православна црква Светог апостола Павла, која је у болничком кругу, изграђена 1922. године, служила је до Другог светског рата за причест и молитве војника и болесника, крштавање и венчавање официри и њихове породице, пука војске Краљевине Срба Хрвата и Словенаца смештеног у Петроварадинској тврђави. Био је то јединствен случај на свету у том временском периоду, и редак пример спајања вере и медицине. Након Другог светског рата храм је коришћен као објекат за складиштење лекова и вредније медицинске опреме. Како би се створили оптимални услову црквени објекат је добио централно грејање 1990. године, и тако постао први верски објекат са парним грејањем, на читавој територији бивше Југославије! Храм је обновљен 1993. године и враћена му је првобитна, духовна намена, а ВМЦ Нови Сад је 1998. године, у знак призања за доброчинство, одликован орденом Светог Саве првог степена од стране патријарха Српске православне цркве Павла.

== Видети још ==

* [[Управа за војно здравство]]