|
==Контроверза==
Вагнерове опере, списи, политички погледи и убеђења, као и ексцентричан начин живота допринели су домного његовогњеговом положајаположају контроверзне особеличности још за живота. Након Вагнерове смрти, дебатарасправа о његовим идејама и интерпретацијатумачење истих, нарочито током [[20. век|20. века]] у Немачкој, наставилеоджале су да одржавају контроверзно схватање јавности његовог лика и дела. Велика прашина се дигла баш око Вагнерових [[антисемитизам|коментара о Јеврејима]], која и даље има утицаја на то како се цене његова дела, као и око есеја које је написао на тему природе расе од [[1850]]. па надаље, као и на његов наводни утицај на антисемитизам код [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]].
===Однос према Јеврејима===
Вагнерова наводна нетрпљивост према [[Јевреји]]ма, чији је узрок највероватније било његово ривалство са Мајербером, и које се касније огледало у чувеномВагнеровом ривалствугађењу спрема немачкимделу композиторомнемачког композитора јеврејског порекла, [[Феликс Менделсон|ФеликсомФеликса МенделсономМенделсона]], је контраверзнаконтроверзна теорија око које и дан данас постоје неслагања. Вагнер је у свом [[есеј|есеју]] ''Јеврејство у музици'', објављеном [[1850]]. под псеудонимом „К. Слободоумни“ ({{јез-нем|K. Freigedank}}), критиковао Ђакома Мајербера и Феликса Менделсона и њихов, по њему, лош утицај на музику у [[Немачка|Немачкој]], као и јеврејске композиторе уопште<ref "name="јуда">[http://users.belgacom.net/wagnerlibrary/prose/wagjuda.htm Richard Wagner.Judaism in Music, Translated by William Ashton Ellis]</ref>. Међутим, неки од најпознатијих Вагнерових диригената били су управо Јевреји ([[Херман Леви]], [[Џемс Левајн]], [[Георг Солти]]), па чак и за Вагнерова живота (Леви је такође био и Вагнеров близак пријатељ осим што је био први диригент ''[[Парсифал|Парсифала]]''<ref "name="lev">[http://home.c2i.net/monsalvat/baptism.htm The Sacrament of Baptism]</ref>). Пред крај живота се упознао са расном теоријом [[Француска|француског]] [[писац|писца]] [[Артур де Гобино|Артура де Гобиноа]], и, иако га је интересовала теорија о томе како европску културу угрожава мешавина „виших“ и „нижих“ раса, никада није веровао у суперорност германско-нордијске расе<ref name="know">Richard Wagner, ''Erkenne dich selbst'', Bayreuther Blätter, 1881</ref>. Хришћанство је увек постављао испред расне теорије. Интересантно је и да је био велики противник [[црнци|црначког]] [[ропство|ропства]] у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]], као и ропства уопште. Такође је занимљива чињеница и да је Вагнерова прва симпатија, Леа Давид, била Јеврејка<ref name="гутман" />.
===Нацизам и Хитлер===
|
