Gorivne ćelije — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м →Struktura: Транс. заграде. |
||
Ред 15:
Gorivna ćelija sastoji se od dve [[elektroda|elektrode]], koje su odvojene [[membrana|membranom]] ili [[elektrolit]]om. Na [[Anoda|anodu]] se dovodi [[gorivo]] (npr. [[vodonik]], [[metan]], [[metanol]], [[sirćetna kiselina]], rastvor [[Glukoza|glukoze]]), i ono tu oksiduje. Na [[katoda|katodu]] se dovodi oksidaciono sredstvo (npr. [[kiseonik]], [[vodonik peroksid]], ...), koje se tu redukuje.
Elektrode su obično napravljene od različitih metala, ili mogu biti ugljenične [[nanocevčice]]. Mogu biti i presvučene [[katalizator]]om (npr. [[platina|platinom]] ili [[paladijum|paladijumom]]), čime se postiže veća efikasnost. Danas se obično koriste elektrode sa količinom katalizatora -{5g/m}-<sup>2</sup>.
Kao elektrolit mogu poslužiti razne [[kiselina|kiseline]] (pretežno -{H}-<sub>3</sub>-{PO}-<sub>4</sub>) ili [[baza (hemija)|baze]] (najčešće -{KOH}-), [[keramički materijal]]i ili membrane. U specifičnim gorivnim ćelijama kao elektrolit se koristi gas pod visokim pritiskom. Danas se kao elektrolit najviše koristi -{KOH}-, koji se koristio već u ćelijama projekta [[Apolo]], a čija je mana da oksidans{{fact}} mora da se čisti od -{CO}-<sub>2</sub>, jer bi inače dolazilo do reakcije -{CO}-<sub>2</sub> sa elektrolitom i nastalo jedinjenje bi prestalo da vrši funkciju elektrolita.
[[Električni napon]] koji nastaje je teoretski oko 1.23 [[volt]]a a zavisi od vrste goriva i kvaliteta ćelije. Kod ćelija koje se danas najviše koriste, napon je obično oko 0.95 V. Da bi se dobio veći napon, nekoliko ćelija se vezuje u seriju.
| |||