Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић — разлика између измена

нема резимеа измене
 
Од оснивања, још у току рада у оквиру Српске академије наука, институти су се упорно залагали за стварање основних услова за научноистраживачки рад, а то је простор као основни предуслов за успешан рад. Већ у првој години рада урађена је идејна скица нове зграде и склопљени су уговори са предузимачима али су радови споро трајали. За то време институти су користили просторе других установа. Због проблема простора за научно истраживачки рад овог института, 1950. године је донета одлука да се подигне шест монтажних објеката у Улици 29. новембра 100. Пошто ове бараке нису биле довољне за несметан рад истраживача, почетком 60-их година обављене су припремне радње за изградњу нове зграде Биолошког института на адреси 29. новембра 140 и 142, данашњој адреси Института. Пројекат за нову зграду пројектовао је Институт за архитектуру и урбанизам Србије, а пројекат су радили професор Урош Мартиновић и Момчило Павловић. Изведена је само прва фаза – лабораторијски подужни тракт са првобитно замишљеним анексом Института и део везног тракта са библиотеком и читаоницом.<ref name="ИАУС">{{cite journal|title=Биолошки институт у Београду|journal=Зборник радова Института за архитектуру и урбанизам Србије|date=1966|volume=3/66|pages=153-158|accessdate=27. 9. 2017}}</ref> Институт је и данас смештен на овој локацији.
Одлуком Владе Србије је проглашен 2018. године за институт од националног значаја.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/403246/Proglasen-i-treci-institut-od-nacionalnog-znacaja Проглашен и трећи институт од националног значаја („Политика”, 6. мај 2018)]</ref>
 
== Организација ==