Роза Луксембург — разлика између измена

Била је теоретичар [[Социјалдемократска партија Немачке|Социјалдемократске партије Немачке]], а касније [[Независна социјалдемократска партија Немачке|Независне социјалдемократске партије Немачке]]. Основала је новине [[Die Rote Fahne|Црвена застава]], и била саоснивач [[Спартакистичка лига|спартакистичке лиге]], марксистичке револуционарне групе од које је настала [[Комунистичка партија Немачке]]КПД и суделовала у неуспешној револуцији у Берлину, јануара, 1919. Устанак је започет упркос наредбама Розе Луксембург, а угушили су га остаци монархистичке армије и десничарске паравојне формације, [[фрајкори|фрајкора]], које је послала влада. Роза Луксембург, [[Карл Либкнехт]], и стотине других су ухваћени, мучени и убијени. По њој је назван [[луксембургизам]], посебна револуционарна теорија марксизма и демократског социјализма.

[[1898]], Роза Луксембург је стекла [[Немачка|немачко]] [[држављанство]] удајом за Густава Либека. Преселила се у [[Берлин]]. Постала је активна у левом крилу [[Социјалдемократска партија Немачке|Социјал-демократскеСоцијалдемократске партије Немачке]] (СПД), где је повукла оштру границу између своје фракције и [[Ревизионистичка теорија|Ревизионистичке теорије]] [[Едуард Бернштајн|Едуарда Бернштајна]], нападајући га у брошури под насловом „Социјална реформа или револуција?“. Њене [[беседа|говорничке]] способности су је убрзо промовисале у главну говорницу партијестранке. Супротставила се све конформистичкијем парламентарном партијскомстраначком курсу СПД-а уочи све очигледнијег рата. Инсистирала је да се главне разлике између капитала и радништва могу превазићи једино ако би пролетаријат преузео власт, и након свеобухватних револуционарних промена у целом окружењу производних метода. Желела је да ревизионисти напусте СПД. Ово се није догодило, али барем је руководство партије [[Карл Кауцки|Карла Кауцког]]странке оставило марксизам у програму, иако је његов главни циљ био да се повећа број посланичких места у парламенту.

Ипак, Луксембургова је наставила са политичким активностима; [[1907]]. је учествовала у петом партијском дану Руских социјал-демократа у [[Лондон]]у, где је срела [[Владимир Лењин|Лењина]]. На Другом међународном (социјалистичком) конгресу у Штутгарту је предложила резолуцију (која је прихваћена), која је тражила уједињење свих европских радничких партија у покушају да се заустави рат.

У то време, Роза Луксембург је почела да предаје марксизам и економију у тренинг центру СПД-а у Берлину. Један од њених студената је био потоњи вођа СПД-а, и први председник [[Вајмарска република|Вајмарске Републике]], [[Фридрих Еберт]].

Група је одбацила ''прекид ватре'' између СПД-а и немачке владе под [[Вилхелм II Немачки|Вилхелмом II]], и жестоко се борила против њега, залажући се за генерални штрајк. Због тога је [[28. јун]]а 1916, Роза Луксембург осуђена на две и по године у затвору. За време боравка у затвору, била је двапут премештана, први пут у [[Познањ]] а затим у [[Вроцлав]]. У овом периоду је написала више чланака под именом ''Јуниус'', које су њени пријатељи прокријумчарили из затвора, и илегално одштампали. Међу њима је био и чланак ''Руска револуција''. Овај чланак је критиковао [[бољшевици|бољшевике]], и упозорио да постоји опасност да се диктатура развије из бољшевичке власти. (Ипак је наставила да позива на ''[[Диктатура пролетаријата|Диктатуру пролетаријата]]'' по бољшевичком моделу.) У овом контексту је написала своју чувену реченицу: ''-{Freiheit ist immer die Freiheit des Andersdenkenden}-'' (Слобода је увек и искључиво за оне који мисле другачије.) Још једна публикација, јуна 1916. је била ''-{Die Krise der Sozialdemokratie}-'' (Криза социјал-демократијесоцијалдемократије).

Међутим, уједињени фронт се распао крајем децембра 1918, када је УСПД напустила коалицију у знак протеста због онога шта су они сматрали компромисима СПД-а са (капиталистичким) [[статус кво|статусом кво]]. 1. јануара [[1919]], Спартакистичка лига је заједно са другим социјалистичким и комунистичким групама (укључујући Интернационалу комуниста Немачке, ИКД) основала [[Комунистичка партија Немачке|Комунистичку партију Немачке]] (КПД), надасве по иницијативи Карла Либкнехта и Розе Луксембург. Луксембургова је подржавала учешће КПД-а у народној уставотворној скупштини, која је основала [[Вајмарска република|Вајмарску Републику]]; али је била надгласана. У јануару је други револуционарни талас прошао Немачком, а неки од вођа КПД, укључујући Розу Луксембург, су били неради да га подрже, предвидевши његов лош крај. Као одговор, социјал-демократски вођа, Фридрих Еберт је ангажовао националистичку милицију, [[фрајкори|фрајкора]], да сузбије устанак. Розу Луксембург и Карла Либкнехта су припадници фрајкора ухватили у Берлину, [[15. јануар]]а 1919, и убили их истог дана. Луксембургова је испребијана на смрт кундацима пушке, и бачена у оближњу реку, а Либкнехт је упуцан у потиљак, и затим остављен као непознато лице у оближњој мртвачници. Стотине чланова КПД-а су на сличан начин убијени, и савети су уништени.