Роза Луксембург — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознака: уклањање референцираног садржаја
Нема описа измене
Ред 95:
Роза Луксембург је инсистирала на социјалистичкој демократији:
 
"Слобода само за присталице владе, само за чланове једне странке - колико год да је бројна - то уопште није слобода. Слобода је увек и искључиво слобода за онога који мисли другачије. Не због било каквог фанатичног концепта "правде", већ зато што све што је поучно, здраво и прочишћавајуће у политичкој слободи зависи од ове суштинске карактеристике, а његова ефикасност нестаје када "слобода" постане посебна привилегија. (...) Али социјалистичка демократија није нешто што започиње само у обећаној земљи, након што су темељи социјалистичке економије створени; она (демократија) не долази као нека врста божићног поклона за достојанствене људе који су, у међувремену, лојално подржавали гомилу социјалистичких диктатора. Социјалистичка демократија почиње истовремено са почетком уништавања класне владавине и изградње социјализма."<ref>The Russian Revolution, http://www.marxists.org/archive/luxemburg/1918/russian-revolution/ch06.htm</ref>
 
Када је [[Немачка револуција|револуција избила и у Немачкој, у новембру 1918]], Роза Луксембург је одмах почела да агитује за социјалну револуцију:
Ред 105:
Социјална револуција захтева да је власт у рукама маса, у рукама радничких и војничких савета. Ово је програм револуције. Дуг је, међутим, пут од војника — од „чувара реакције“ (''-{Gendarmen der Reaktion}-'') — до револуционарног пролетера.
 
== Улога партијестранке ==
ПартијаСтранка, напредна гарда радничке класе, треба само да да увид радничким масама да је социјализам неизбежан, и да покрене социјалистичку револуцију. Унутрашње контрадикције капитализма, антагонизам између капитала и рада, ће одржавати револуцију. Револуција ће, међутим, образовати масе, и начиниће револуционаре од њих, сматрала је Роза Луксембург:
 
<blockquote>
Ред 112:
</blockquote>
 
Задатак партијестранке је само да образује заостале масе ка независности, да им омогући, да преузму моћ над собом. Учење о субјективном елементу револуције, је свест радничке класе о својој историјској мисији, коју партија може да оствари. До саме револуције може доћи само кроз радничку класу. ПартијаСтранка која говори у име радника, 'представља' их - на пример у парламентима - и делује уместо њих, ће се заплести, и сама постати инструмент контрареволуције.
 
== Последње речи: вера у револуцију ==
Ред 131:
== Цитати ==
[[Датотека:Grab liebknecht luxemburg.jpg|мини|десно|250px|Гроб Розе Луксембург на гробљу ''-{Zentralfriedhof Friedrichsfelde}-'' у Берлину]]
* Њен вероватно најпознатији цитат је: „Слобода је увек слобода за дисиденте“ (''-{Freiheit ist immer Freiheit der Andersdenkenden}-'', који се обично цитира као „Слобода је увек и искључиво слобода за онога који мисли другачије“). Ово је део већег цитата:
* „Слобода само за чланове владе, само за чланове Партије — мада су они прилично бројни — уопште није слобода. Слобода је увек слобода дисидената. Суштина политичке слободе не зависи од фанатика 'правде', већ пре од снажних, корисних и прочишћујућих ефеката дисидената. Ако 'слобода' постаје 'привилегија', радилишта политичке слободе се сламају.“
* „Марксизам је револуционарни поглед на свет који увек мора да се бори за нова откровења. Марксизам ничег не сме да се гнуша као могућности да очврсне у својој тренутној форми. Он је у свом најбољем издању кад се преже у самокритицизам, и у историјској грмљавини и муњама, он задржава своју снагу.“