Шопрон — разлика између измена

 

== Срби у Шопрону ==

Град Шопрон је био интересантан за Србе из два разлога. Као прво ту су одржавана четири годишња вашара, на које су долазили трговци или су ту становали посредници и откупљивачи - трговачки агенти. Са друге стране млади Срби су долазили у Шопрон да се додатно школују на тамошњој реформатоској гимназији где су виши разреди називани - филозофија.

У Шопрону се у првој половини 18. века школовао [[Јован Рајић]], потоњи калуђер архимандрит Ковиљски и наш први историчар. До 1753. године је похађао тамошњу протестантску гимназију, па отишао у Кијев.<ref>"Зора", Мостар 1901. године</ref> У јеванђелијском лицеју учио је филозофију и Стеван Вујановски, учитељ који је постао 1777. године директор српских основних школа у загребачком окружју.<ref>"Просветни гласник", Београд 1886. године</ref> Поп [[Вићентије Љуштина]] био је пре 1790. године "ефимерио"? у Шопрону, а касније архимандрит у манастиру Месићу.<ref>Доситеј Обрадовић: "Писма", Будим 1829. године</ref> Он је у Шопрону написао до почетка 1794. године своју књигу објављену у Бечу: "Граматика италијанска ради употребљенија илирическаја јуности". Љуштина је исте 1794. године и пренумерант чувене Рајићеве "Историје", као парох шопронски.<ref>Јован Рајић: "Историја разних славних словенских народов...", Беч 1794. године</ref> Књига педагошка осјечког учитеља Стефана Рајића, продавала се исте године код продавца месног Алексија Карамате.