Масти — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
→Засићеност: Dodat sadrzaj ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 19:
Мада је глицерол увек исти, масне киселине могу имати другачији однос броја атома угљеника и водоника. Када све три киселине имају формулу -{C<sub>n</sub>H<sub>(2n+1)</sub>CO<sub>2</sub>H}-, маст створена од њих је [[Засићена маст|засићена]]. Вредност ''-{n}-'' обично је од 13 до 17. Сваки атом угљеника у вези је засићен, што значи да је [[Ковалентна веза|ковелентном везом]] повезан са највећим могућим бројем водоника. Општа формула за киселине које садрже [[мононезасићене масти]] је -{C<sub>n</sub>H<sub>(2n-1)</sub>CO<sub>2</sub>H}-. Оне имају једну двоструку везу унутар угљениковог ланца. Ако постоји више двоструких веза, формула масне киселине је -{C<sub>n</sub>H<sub>(2n-3)</sub>CO<sub>2</sub>H или C<sub>n</sub>H<sub>(2n-5)</sub>CO<sub>2</sub>H}-. То су [[полинезасићене масти]]. Све незасићене масти могу се трансформисати у засићене [[Хидрогенизација|хидрогенизацијом]]. Тако се, на пример, производи [[маргарин]] за људску употребу.
Засићеност и незасићеност даје мастима различите особине. Оне које имају двоструке везе имају мање енергије у односу на запремину. Примера ради, незасићено и течно [[јестиво уље]] заузима више простора од коцке збијеног и чврстог [[маслац|путера]]. Такође, незасићене масти у уљу имају ниску тачку топљења у поређењу са засићенима у путеру.JA VOLIM DEBELE DLAKAVE MUSKARCE!!
=== Изомерија ===
| |||