Стефан Драгутин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Đurđina Mićić (разговор) на последњу измену корисника Draskobp
ознака: враћање
м ситнеж
Ред 63:
== Сукоб са братом ==
[[Датотека:Fresco of young Stefan Dragutin and Stefan Milutin, Sopoćani.jpg|280px|мини|Драгутин и Милутин на фресци у [[Сопоћани]]ма]]
Након победе над видинским кнезом Шишманом, између браће је дошло до захлађења односа. Разлог за то је Милутинова одлука да се ожени византијском принцезом [[Симонида Немањић|Симонидом]], ћерком цара [[Андроник II Палеолог|Андроника]]. Савез са Византијом имао је значајну опозицију у Србији. Пре свега, против савеза су били краљева мајка Јелена и краљев брат Драгутин. Драгутинов став може се извести из догађаја који су уследили и белешке византијског писца Георгија Пахимера који каже да је Андроник своме зету пружио савезничку помоћ због које је Драгутин морао да одустане од планираног напада. Драгутин је имао разлога да се узнемири. На Дежевском сабору је одређено да Милутина наследи његов син Владислав. Међутим, Милутинова ташта [[Ирина од Монферата|Ирина]] покушавала је да за престолонаследнике наметне двојицу својих синова [[Теодор I Монфератски|Теодора]] и [[Димитрије Монфератски|Димитрија]]. Обојица нису били заинтересовани за српски престо<ref>Историја српског народа 1. стр. 455.</ref>. Поред тога, напуштање политике пружања подршке Анжујцима довело је до неповерења према Милутину. И поред тога, Драгутин је изгледа помагао Милутинову акцију против Дубровника из 1301. године. Дубровачки кнез се склања на Мљет и августа 1301. године закључен је мир по коме је утвђеноутврђено пређашње стање уз ратну одштету Дубровника од 4000 перпера. Повељом Милутин потврђује права дубровачких трговаца у Србији. У повељи се помиње и [[Рудник]] што значи да је овај град већ био у Милутиновим рукама (септембра 1301). Међутим, по завршетку рата Рудник је поново у рукама Драгутина што је доказ да по завршетку грађанског рата није било већих територијалних промена<ref>Историја српског народа 1. стр. 457.</ref>.
 
Даље податке даје нам анонимни католички монах који је, пролазећи кроз земљу, забележио податке о узроцима грађанског рата. Његове симпатије су на страни Драгутина кога сматра пријатељем католика, док Милутин мрзи и прогони католике. Милутин је ступао у контакте са папом и француским феудалцима у јужној Италији. Са [[папа Климент V|папом Клементом V]] (1305-1314) преговарао је око преласка Србије у католицизам. Преговарао је и са [[Филип I Тарентски|Филипом Тарентским]], сином анжујског краља [[Карло II Напуљски|Карла]] из јужне Италије, владара балканских анжујских територија који је намеравао да обнови латинску власт у Цариграду. Исте амбиције имао је и [[Шарл Валоа|Карло Валоа]], брат француског краља [[Филип IV (краљ Француске)|Филипа IV]], који је носио титулу византијског цара преко своје жене, [[Катарина од Куртенеа|Катарине од Куртенеа]]. Милутин се обавезао да му пружи подршку и да не прима избеглице династије Палеолог из Цариграда, а Карло му је потврдио држање македонских територија и обавезао се да ће га, када дође на власт, бранити од спољашњих и унутрашњих непријатеља. Преговарало се и о удаји Милутинове ћерке [[Царица (Милутинова ћерка)|Царице]] за Карловог сина. Међутим, даљи преговори су отказани. Папа је 1309. године [[Авињонско папство|отишао у Авињон]], а Карло се умешао у рат за круну Светог римског царства<ref>Историја српског народа 1. стр. 457-459.</ref>.
Ред 125:
== Новац краља Драгутина ==
[[Датотека:Dinar of King Stefan Dragutin.jpg|200px|мини|лево|Динар краља Драгутина познат као први српски динар са ћириличним натписом]]
Најранији динари Стефана Драгутина јављају се у време када је као млади краљ био савладар свога оца Уроша тј. из периода од 1270. до 1276. године. То су динари са две фигуре и младоликим голобрадим владаремвладаром од којих су нађене две врсте. На првој је приказана застава, а на другој двоструки крст, новина на српским динарима. У периоду Драгутинове самосталне владавине ковани су динари са приказом владара који седи и држи скиптар и куглу са двоструким крстом и носи натпис STEFAN REX и помиње се на признаници Марије Шор из 1282. године. Други примерак је са натписом MONETA REGIS STEFAN и представља најстарију врсту српског средњовековног новца у којима се појављују словне ознаке. Вероватно су ковани после 1282. године када Драгутин носи титулу Rex Serviae. Пронађено је 12 примерака новца са Милутином и Драгутином и натписом STEFANVS-VROSIVS/REX. Од 1312. године појављују се руднички динари. Доласком Саса Рудник постаје, поред Брскова, најважнији српски рудник. У њему је отворена ковница. руднички динар краља Стефана Драгутина, са представом владара који стоји и држи скиптар са крстом, веома је значајна врста новца. „То је први српски новац са ћириличким натписом; први српски новац са представом владара који стоји сам; први српски динар са натписом који не садржи звање краљ; први новац краља Стефана (Драгутина) за који можемо са сигурношћу рећи да је кован после уступања престола из 1282, први српски новац за који можемо поуздано тврдити да је кован у рудничкој ковници и то је, уједно, последња новчана емисија краља Драгутина<ref>Територија краља Драгутина. стр. 21-23</ref>.
 
== Задужбине Стефана Драгутина ==