Прогресивна парализа — разлика између измена

м
 
== Клиничка слика ==
ПрогресивнеПрогресивна паралицепарализа може почети нагло, [[епилептички напад|епилептичким нападом]] или хемиплегијом или, што је знатно чешће, клиничка слика се постепено развија нарушавањем функција мождане коре и развојем псеудонеурастеничних сметњи, најшешће у форми психозе и деменције.<ref name="Ref2"/>
Клиничка слика прогресивне парализе састоји се од комбинације неуролошких и психијатријских симптома и знакова.<ref name="Ref2">Swatz MN. ''Neurosyphilis''. In: Holmes KK, Mardh P, Sparling PF, Wiesner PJ, editors. Sexually transmitted diseases. New York: McGraw-Hill; 1990. pp. 231–46.</ref>
 
* ''поремећај личности, збуњеност, раздражљивост, депресија''
* ''главобоља, поремећај вида-слепило,''
* ''поремећај хода, кочење врата, општа слбостслабост, утрулост у прстима ногу''
* ''психотични симптоми са суманутим идејема, које могу бити доминантне,''
* ''оштећење памћења'' (у почетку селективно а касније са генерализованом деменцијом)
* ''интелектуалниминтелектуални дефицит,'' који је последица захваћености фронталног (чеоног) и темпоралног(потиљачног) режња и могу настати прилично рано.<ref>Denays R, Collier A, Rubinstein M, Atsama P. ''A 51-year-old
woman with disorientation and amnesia.'' Lancet 1999;354(9192): 1786.</ref><ref>Kodama K, Okada S, Komatsu N, Yamanouchi N, Noda S, Kumakiri C, et al. ''Relationship between MRI findings and prognosis for patients with general paresis.'' J Neuropsychiatry Clin Neurosci 2000; 12(2): 246−50</ref>
 
Неуролошким прегледом се региструју уске зенице са угашеном реакцијом на светлост (Аргил-Робертсонове зенице), што је такође типичан неуролошки знак неуросифилиса. <ref>Tramont CC. ''Treponema pallidum (syphilis).'' In: Mandell GL, Benett JE, Dolin R, editors. Principles and prctice of infectious disease. New York: Churchill Livingstone; 1995. pp. 2117–33.</ref>
 
„''За разлику од овога, у студији Хоосхманда. и сар.<ref>Hooshmand H, Escobar MR, Kopf SW.''Neurosyphilis. A study of 241 patients''. JAMA 1972; 219(6): 726−9.</ref> у којој је приказан 241 нови случај, већина болесника била је без симптома ,док су остали имали атипичне синдроме. У истој серији свега 49% болесника имало је позитивне нетрепонемне тестове за сифилиса“''
 
У медицинској литератури описују се четири различите форме неуросифилиса:<ref>Hook EW. ''Syphilis''. In: Goldman L, Ausiello D, eds. Cecil Medicine. 23rd ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2007: chap 340.</ref><ref>Tramont EC. ''Treponema pallidum (syphilis)''. In: Mandell GL, Bennett JE, Dolin R, eds. Principles and Practice of Infectious Diseases. 7th ed. Philadelphia, Pa: Elsevier Churchill Livingstone; 2009:chap 238.</ref><ref>''Neurosyphilis'' на: [http://www.nlm.nih.gov/medlineplus/ency/article/000703.htm MedlinePlus], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>