Снежна сова — разлика између измена

13 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
нема резимеа измене
м (Поправљене везе: Спринг ХилСпринг Хил (Тенеси))
 
== Понашање ==
 
=== Вокализација ===
Оглашавање снежне сове је различито и зависи од конкретне ситуације, као потребе због које се она оглашава. Код мужјака је алармно оглашавање слично лавежу, скоро као пачећe ''кре-кре''. За разлику од мужјака, женка испушта нежнији звук који прилично подсећа на мјаук, а звучи као ''пји-пји'' или ''прек-прек''. Песма је дубоки понајваљући ''гау''. Као одговор на опасност и узнемиравање, снежна сова може клепетати кљуном. Иако се назива клепетање, звук не долази од кљуна, већ од језика, па је исправније звати га палацање. Младунци су способни да клепећу кљуном већ са око 8 до 10 дана старости.<ref name="Watson1957" /><ref name="Holt et al. 2015" />
 
Поред хукања, снежна сова има разноврсни вокални репертоар када брани младунце у гнезу или у близини гнезда, а једно од најчешћих оглашавања је лајање,<ref name="Holt et al. 2015" /> које је различито описано — ''рик, рик, рик'',<ref>{{cite book|last1=Witherby|first1=H. F.|last2=Jourdain|first2=F. C. R.|last3=Ticehurst|first3=N. F.|last4=Tucker|first4=B. W.|title=The handbook of British Birds|year=1952|publisher=H. F. & G. Witherby|location=London}}</ref> ''ха'', ''хау'', ''квак'' или ''квок'',<ref name="Sutton1956" /> а такође и као ''кре, кре, кре, кре, кре''.<ref name="Watson1957" /> Лајањем се снежна сова такође оглашава и са дрвета или у лету, а када је у близини предатор или нека друга опасност. И мужјак и женка се оглашавају лајањем када се човек приближи њиховом гнезду.<ref name="Cramp1985" />
 
=== Размножавање ===
Снежна сова настањује северне кругове, док за време лета борави изнад 60-ог степена [[географска ширина|географске ширине]]. Посебно је [[номадизам|номадска]] [[птице|птица]], с обзиром на то да мења станиште у зависности од плена који прати. Број леминга, којих некада има у изобиљу, а некада веома мало, директно утиче на плодност снежних сова и број младунаца које ће отхранити. Због тога што бројност популације плена може да је примора на пресељење, познато је да се снежна сова може гнездити и на знатно јужнијим географским ширинама.<ref>[http://www.sciencedaily.com/releases/2008/12/081210143416.htm ''Snowy Owl – A Marine Species?''] (Englisch) sciencedaily.com vom 24. Dezember 2008, abgerufen am 11. Januar 2016</ref>
 
==== Гнездо ====
Снежна сова постаје полно зрела са око две године старости. За разлику од већине сова, које искључиво насељавају напуштена гнезда других птица, ова врста се гнезди на тлу, градећи гнездо гребањем и издубљивањем већег кружног удубљења на врху брежуљка или у шљунку. Гнездо гради искључиво женка, и то тако што копа земљу канџама и кљуном, правећи и проширујући удубљење све док се не формира релативно кружно, плитко удубљење. Дешава се да женка ископа неколико гнезда, да би потом одабрала оно које јој највише одговара.<ref name="Murie1929">{{cite journal|last1=Murie|first1=O. J.|title=Nesting of the Snowy Owl|journal=Condor|date=1929|volume=31|pages=3-12}}</ref> Често бира локацију са добром видљивошћу, као што је брежуљак са лако доступним ловиштима и одсуством снежног покривача. Поред тога, снежна сова бира брежуљке без или са мало снега из разлога што се на тим деловима терена снег у пролеће најбрже отопи и они први добијају вегетацију, али и због тога што су ти делови терена изложени честим ветровима током лета, што доприноси ослобађању од инсеката, првенствено комараца.<ref name="Holt2009" /> Међутим, понекад може да насели и исушене меандре испуњене речним наслагама, као и напуштена гнезда [[Орао|орла]].
 
Углавном не користи никакав додатни материјал за грађење гнезда, мада се понекад може наћи ишчупано перје на дну гнезда, као и маховине, лишајеви и трава.<ref name="Murie1929" /><ref name="Tulloch1968" /><ref name="Watson1957" /> Гнездо је углавном неправилног кружног облика димензија 47,7 х 44 центиметара, док просечна дубина износи 9,6 центиметара.<ref name="Holt2009" /> Занимљива је и појава која је уочена код неколико женки. Наиме, у периоду јаких ветрова и лошег времена, када су услови за одгој младунаца постали неповољни, женка често ископала алтернативно гнездо које је смештено ниже од главног, углавном на падини или у подножју брежуљка, и пребацује младунце у ново гнездо, где наставља одгој, да би, када олуја и невреме прођу, женка вратила пилиће у првобитно гнездо.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
==== Парење и полагање јаја ====
Потрага за партнером и удварање крећу већ средином зиме, да би се размножавање одвијало током маја и јуна, када мужјак производи гласне „ху“ звуке који привлаче женке, а који се могу чути неколико [[километар]]а кроз [[тундра|тундру]].<ref name="Holt et al. 2015" /> Оглашава се шиштањем и звуком који подсећа на лајање. Након парења, женка у направљено кружно удубљење, у зависности од броја плена, полаже 3—11 јаја, и то појединачно, отприлике сваког другог дана по једно, односно на сваких 41—50 сати,<ref>{{cite journal|last1=Schaanning|first1=H. T. L.|title=Østfinmarkens fuglefauna|journal=Bergens Mus. Arb.|date=1907|volume=8|pages=1-98}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Pleske|first1=T.|title=Birds of the Eurasian tundra|journal=Mem. Boston Soc. Nat. Hist.|date=1928|volume=6|pages=111-485}}</ref><ref name="Robinson1986">{{cite journal|last1=Robinson|first1=M.|last2=Becker|first2=C. D.|title=Snowy Owls on Fetlar|journal=Brit. Birds|date=1986|volume=78|pages=228-242}}</ref> мада су забележени случајеви када је време између сношења два јаја износило и по четири,<ref name="Robinson1986" /> односно пет дана.<ref name="Tulloch1968" /> Јаја су елиптичног или субелиптичног облика, сјајнобеле боје, просечних димензија 57 х 45 милиметара<ref name="Bent1938" /><ref>{{cite book|last1=Baicich|first1=P. J.|last2=Harrison|first2=C. J. O.|title=Nests, eggs, and nestlings of North American birds|year=2005|publisher=Princeton University Press|location=Princeton|edition=2.}}</ref><ref name="Cramp1985" /> и тежине од око 60 грама.<ref name="Watson1957" /><ref name="Cramp1985" />
 
==== Инкубација и излегање младунаца ====
Женка лежи на јајима око пет недеља — тачније, у просеку 32 дана,<ref name="Murie1929" /><ref name="Robinson1986" /> након чега се излежу чисти, бели младунци, такође у размацима од по око два дана, истим редоследом којим су полагана јаја. Тако у леглу од 6 до 7 јаја, прво младунче може да буде и две недеље старије од оног које се последње излегло. Одмах по излегању, младунци су [[Потркушци и чучавци|еволуирани чучавци]] тешки у просеку 45 грама,<ref name="Watson1957" /><ref name="Parmelee1967">{{cite journal|last1=Parmelee|first1=D. F.|last2=Stephens|first2=H. A.|last3=Schmidt|first3=R. H.|title=The birds of Southeastern Victoria Island and adjacent small islands|journal=Natl. Mus. Can. Bull.|date=1967|volume=222}}</ref><ref name="Hagen1960">{{cite journal|last1=Hagen|first1=Y.|title=The Snowy Owl on Hardangervidda in the summer of 1959.|journal=Medd. Statens Viltundersøkelser|date=1960|volume=2|issue=7|pages=3-25}}</ref> привремено слепи и влажни, а доњи делови тела и ноге су им готово без паперја и ружичасте боје. До краја дана, паперје им се осуши и добије беличасту боју. Они су тада беспомоћни, једва се покрећу и у великој мери зависе од од мајке, како због хране, тако и због терморегулације и заштите. Тек излегнути птићи могу испуштати мекане звукове који подсећају на цвркут, а који су повезани са гладом и неудобношћу.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
О младунцима брину оба родитеља. Иако су млади међусобно несразмерни, тако да чак поједини младунци могу да буду и до 15 пута тежи од најлакших, врло се ретко јављају сукоби између њих и не постоје докази о [[сиблицид]]у. Такође, истраживачи нису приметили да родитељи неке младунце фаворизују, а друге запостављају, већ подједнако хране све птиће, чак и оне најситније.<ref name="Tulloch1968" /><ref name="Sutton1956">{{cite journal|last1=Sutton|first1=G. M.|last2=Parmelee|first2=D. F.|title=Breeding of the Snowy Owl in southeastern Baffin Island|journal=Condor|date=1956|volume=58|pages=273-282}}</ref> И мужјак и женка бране гнездо и своје младе од предатора, понекад тако што одвраћају пажњу чудним или претећим покретима, испуштају различите звукове упозорења, шире крила како би застрашили нападача, а у случајевима озбиљних претњи често нападају кљуном и канџама.
 
==== Осамостаљивање ====
Иако је углавном моногамна врста, један мужјак се може парити и са две женке које се могу гнездити на око километар удаљености.<ref name="Watson1957">{{cite journal|title=The behaviour, breeding and food-ecology of the Snowy Owl ''Nycea scandiaca''|last=Watson|first=Adam|year=1957| doi=10.1111/j.1474-919X.1957.tb01959.x| journal=Ibis| volume=99| issue=3|pages=419–462}}</ref> Већ три недеље након излегања, најстарији младунци стају на ноге и почињу да шетају, али искључиво око гнезда.<ref name="Holt et al. 2015" /> Након тога почињу да се крећу и мало даље од гнезда, углавном заједно, да би се повремено враћали до гнезда, пошто још увек зависе од родитеља.<ref name="Parmelee1967" /><ref name="Robinson1986" /><ref name="Watson1957" /> Након 6—7 недеља од излегања, младунци добијају перје и убрзо постају самостални. Први покушаји полетања се јављају већ са 30 дана старости, али непрекидни лет и потпуно оперјавање се јавља тек након 50—60 дана од излегања.<ref name="Hagen1960" /><ref name="Watson1957" />
 
</gallery>
 
=== Лов и исхрана ===
За разлику од осталих врста сова, снежна сова може да лови и дању.<ref name="National Geographic">{{cite web|title=Snowy Owl (Nyctea Scandia)|url=http://animals.nationalgeographic.com/animals/birds/snowy-owl/|website=animals.nationalgeographic.com|publisher=National Geographic}}</ref> Веома је истрајна у лову и важи за оптимистичног ловца. Ако промаши да ухвати плен док лети, трчаће за њим да би га заскочила. У овоме јој помажу њена посебна стопала која имају улогу попут ципела за снег. На плен се обрушава са висине, са испруженим ногама наоружаним моћним канџама. Снежна сова је у стању да отера људе, псе, чак и [[ирвас|карибу]] јелене који су се сувише приближили гнезду са младунцима.