Дипломатска мисија — разлика између измена

нема резимеа измене
{{рут}}
{{ФБДИО032018}}
[[File:Spanish embassy to the Holy See and the Sovereign Military Order of Malta.jpg|upright=0.9|thumb|right|Шпанска амбасада при Светој столици ]]
'''Дипломатска мисија''' или '''страна мисија''' је група људи из једне [[државе|државe]] или [[организације]] присутне у некој другој држави која представља државу или организацију која се шаље званично у држави пријема. У пракси, дипломатска мисија обично означава
'''Дипломатска мисија''' или '''страна мисија'''<ref>{{Cite web|url=https://www.state.gov/ofm/property/fmc/c53113.htm|title=What is a Foreign Mission /Chancery?|website=www.state.gov|language=en-US|access-date=2017-08-25}}</ref> је група људи из једне [[државе|државe]] или [[организације]] присутне у некој другој држави која представља државу или организацију која се шаље званично у држави пријема. У пракси, дипломатска мисија обично означава резидентну мисију, односно [[Амбасада|амбасаду]], која је главна [[канцеларија]] дипломатских представника неке земље у [[Главни град|главном граду]] друге државе, док [[конзулат|конзулати]] представљају мање дипломатске мисије које се обично налазе изван главног града примаоца (али се може наћи у главном граду, обично када земља слања нема амбасаду у држави пријема). Поред тога што је дипломатска мисија у земљи у којој се налази, она може бити стална мисија нерезидента у једну или више других земаља. Стога постоје амбасаде резидената и нерезиденти.<ref>[https://books.google.com/books?id=TdSOAAAAMAAJ&q=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&dq=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&hl=en&ei=BIlvTbTLGIeZhQeHgIlQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=3&ved=0CDQQ6AEwAjgo Tom Nierop, ''Systems and Regions in Global Politics''] (Wiley, John and Sons 1994 {{ISBN|978-0-471-94942-8}}), p. 67.</ref><ref>"The Russian Federation has diplomatic relations with a total of 187 countries, but some of them – mainly for financial reasons – maintain non-resident embassies in other countries", [https://books.google.com/books?id=87e5AAAAIAAJ&q=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&dq=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&hl=en&ei=zrNuTaCUKMiHhQe6kOk-&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=6&ved=0CEAQ6AEwBTge ''International Affairs''], issues 4–6 (Znanye Pub. House, 2006), p. 78</ref><ref>"Of Chile's 109 foreign diplomatic missions in 1988, no fewer than 31 were on a non-residential basis, while 17 of the 63 missions in Santiago were non resident" ([https://books.google.com/books?id=dVmhhVHvTAMC&pg=PA158 Deon Geldenhuys, ''Isolated States: A Comparative Analysis''] (University of Cambridge 1990 {{ISBN|0-521-40268-9}}), p. 158).</ref><ref>"America's diplomatic mission to (Saudi Arabia) was changed from non-resident to permanent Minister in Jeddah" ([https://books.google.com/books?id=HFjzPLwrQuUC&pg=PT239 Fahad M. Al-Nafjan, ''The Origins of Saudi-American Relations''], page not numbered).</ref>
 
== Називи дипломатских мисија ==
Стална дипломатска мисија типично се назива амбасада, а шеф мисије познат је као [[амбасадор]] или [[високи комесар]]. Термин "амбасада" се обично користи и као део зграде у коме се обавља рад дипломатске мисије, али строго говорећи, сама [[дипломатска делегација]] представља амбасаду, а канцеларијски простор и дипломатска рад се зове канцеларија. Дакле, амбасада ради у канцеларијском објекту.
 
Чланови дипломатске мисије могу боравити унутар или изван зграде у којој се налази канцеларијска мисија, а њихове приватне резиденције уживају иста права као и просторије мисије у погледу неповредивости и заштите.<ref>{{cite Све мисије [[Уједињене нацијеweb|Уједињених нација]] познате су само као трајне мисије, док су мисије држава чланица ЕУ у [[Европска унија|Европској унији]] познате као трајна заступања и шеф такве мисије обично је стални представник и амбасадорurl=http://legal. [[Мисије Европске уније]] у иностранству познате су као делегације ЕУun. Неке земље имају посебан назив за своје мисије и особље: Ватиканску мисију води [[нунцио]] (латински "изасланик") и стога познат као апостолска нунциатураorg/ilc/texts/instruments/english/conventions/9_1_1961.pdf|title=1961 ЗаVienna времеConvention владавинеon [[МуамерDiplomatic Гадафи|Муамера Гаддафија]]Relations, мисијеarticle [[Либија30|Либије]] су користиле име "народни биро", а шеф мисије био је секретар.publisher=}}</ref>
 
Све мисије [[Уједињене нације|Уједињених нација]] познате су само као трајне мисије, док су мисије држава чланица ЕУ у [[Европска унија|Европској унији]] познате као трајна заступања и шеф такве мисије обично је стални представник и амбасадор. [[Мисије Европске уније]] у иностранству познате су као делегације ЕУ. Неке земље имају посебан назив за своје мисије и особље: Ватиканску мисију води [[нунцио]] (латински "изасланик") и стога познат као апостолска нунциатура. За време владавине [[Муамер Гадафи|Муамера Гаддафија]], мисије [[Либија|Либије]] су користиле име "народни биро", а шеф мисије био је секретар.
Мисије између [[Комонвелт]] земаља познате су као високе комисије и њихови шефови су високи повереници. То је зато што су амбасадори размењени између иностраних земаља, али од почетка Заједнице, земље чланице су номинално тврдиле да оне нису стране једна другој (исти разлог као и именовање канцеларије за иностране и комонвелте). Амбасадор представља један шеф државе у другу и [[акредитивна писма]] амбасадора решава један шеф државе у другу. Све док [[Индија]] није постала [[република]] 26. јануара 1950. године, сви чланови Комонвелата су имали истог шефа државе, због чега је именовање амбасадора између њих немогуће. Стога се високи представник земље Комонвелата у другој назива високог комесара, акредитованог не шефом државе, већ владом земље пријема, али у исто време сматран еквивалентом амбасадора. И данас, иако две земље Комонвелата имају различите шефове државе, високи дипломатски представник сваког од њих и даље се зове високи комесар, без обзира да ли он представља владу која шаље или шаље шеф државе.
 
Мисије између [[Комонвелт]] земаља познате су као високе комисије и њихови шефови су високи повереници.<ref name="name">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=PrRdc5SI_R4C&pg=PT50#v=onepage&q&f=false|page=33|title=Introduction To Tourism And Hospitality Industry|author=Sidhur Andrews|publisher=Tata McGraw-Hill Education|date= 1 Jun 2007 }}</ref> То је зато што су амбасадори размењени између иностраних земаља, али од почетка Заједнице, земље чланице су номинално тврдиле да оне нису стране једна другој (исти разлог као и именовање канцеларије за иностране и комонвелте). Амбасадор представља један шеф државе у другу и [[акредитивна писма]] амбасадора решава један шеф државе у другу. Све док [[Индија]] није постала [[република]] 26. јануара 1950. године, сви чланови Комонвелата су имали истог шефа државе, због чега је именовање амбасадора између њих немогуће. Стога се високи представник земље Комонвелата у другој назива високог комесара, акредитованог не шефом државе, већ владом земље пријема, али у исто време сматран еквивалентом амбасадора. И данас, иако две земље Комонвелата имају различите шефове државе, високи дипломатски представник сваког од њих и даље се зове високи комесар, без обзира да ли он представља владу која шаље или шаље шеф државе.<ref>{{cite web|url=http://www.thecanadianencyclopedia.com/en/article/diplomatic-and-consular-representations/|title=Diplomatic and Consular Representations|first=Jim S.|last=Nutt|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cpahq.org/cpahq/cpadocs/cpa%20address%20140311.pdf|title=Commonwealth Parliamentary Association, "What does the work of a High Commissioner involve?"|publisher=}}</ref> Still today, even if two Commonwealth countries have distinct heads of state (Presidents), each one's senior diplomatic representative to the other continues to be called a high commissioner, whether he or she represents a sending government or a sending head of state.<ref>[https://books.google.com/books?id=rbzDTyinZNIC&pg=PA426 Ivor Roberts (editor), ''Satow's Diplomatic Practice''] (Oxford University Press 2009 {{ISBN|978-0-19955927-5}}), p. 426</ref>
У прошлости је дипломатска мисија на челу са званичником нижег ранга (изасланик или [[министар резидент|резидент министра]]) позната као [[легација]]. Пошто су редови изасланика и резидента министра ефектно застарели, ознака легације данас се више не користи. Конзулат је сличан, али није исти као и дипломатска канцеларија, али са фокусом на бављење појединцима и предузећима, како је дефинисано [[Бечка конвенција о конзуларним односима|Бечком конвенцијом о конзуларним односима]]. Генерални конзулат или конзулат је генерално представник амбасаде у локалним заједницама изван главног града. На пример, Уједињено Краљевство има [[Амбасада Уједињеног Краљевства у Вашингтону|Амбасаду Уједињеног Краљевства у Вашингтону]], али и одржава седам генералних конзула и четири конзулата у другим деловима САД. Особа задужена за конзулат или генерални конзулат позната је као конзул или генерални конзул. Сличне услуге се такође могу обезбедити на амбасади (да служе региону главног града) у ономе што се обично зове конзуларна секција.
 
У прошлости је дипломатска мисија на челу са званичником нижег ранга (изасланик или [[министар резидент|резидент министра]]) позната као [[легација]]. Пошто су редови изасланика и резидента министра ефектно застарели, ознака легације данас се више не користи. Конзулат је сличан, али није исти као и дипломатска канцеларија, али са фокусом на бављење појединцима и предузећима, како је дефинисано [[Бечка конвенција о конзуларним односима|Бечком конвенцијом о конзуларним односима]]. Генерални конзулат или конзулат је генерално представник амбасаде у локалним заједницама изван главног града.<ref name=name/> На пример, Уједињено Краљевство има [[Амбасада Уједињеног Краљевства у Вашингтону|Амбасаду Уједињеног Краљевства у Вашингтону]], али и одржава седам генералних конзула и четири конзулата у другим деловима САД. Особа задужена за конзулат или генерални конзулат позната је као конзул или генерални конзул. Сличне услуге се такође могу обезбедити на амбасади (да служе региону главног града) у ономе што се обично зове конзуларна секција.
 
У случајевима спора, уобичајено је да земља повуче свог шефа мисије као знак свог незадовољства. Ово је мање драстично него потпуно смањивање дипломатских односа, а мисија ће наставити да функционише мање-више нормално, али сада ће бити на челу с пуномоћником (обично замеником шефа мисије) који могу имати ограничена овлашћења. Начелник послова за привремене послове такође руководи мисијом током периода између краја једног шефа мандата мисије и почетка другог.
 
== Екстратериторијалност ==
Супротно популарном мишљењу, већина дипломатских мисија не ужива пуно [[екстратериторијалност|екстеритарно]] стање и у тим случајевима није суверена територија заступане државе.<ref>'[http://integrity-legal.com/legal-blog/miscellaneous/laws-and-rules-regarding-extraterritoriality/ Laws and Rules Regarding Extraterritoriality]' on integrity-legal.com: "There is a common misconception that Embassies and Consulates have extraterritoriality. As anecdotal evidence of this misconception, people will often say things like, 'the US Embassy sits upon United States soil.' For the most part, this is not the case as extraterritoriality is not conferred upon an Embassy or Consulate, but in some situations extraterritoriality may be created by Treaty".</ref> Напротив, просторије дипломатских мисија обично остају у надлежности државе домаћина, док су [[Бечка конвенција о дипломатским односима|Бечком конвенцијом о дипломатским односима]] пружене посебне привилегије (као што је имунитет из већине локалних закона). Своје дипломате и даље задржавају пуни [[дипломатски имунитет]] и (придржавајући се Бечке конвенције) земља домаћина не сме ући у просторије мисије без дозволе представљене земље, чак и да запалиугаси ватру.<ref>{{cite web|url=http://diplomacy.state.gov/discoverdiplomacy/diplomacy101/places/170537.htm|title=What is a U.S. Embassy?|website=diplomacy.state.gov}}</ref> Међународна правила означавају напад на амбасаду као напад на земљу коју представља. Израз "екстратериторијалност" често се примјењује на дипломатске мисије, али обично само у овом ширем смислу.
 
Како земља домаћин не може без дозволе да улази у амбасаду представничке земље, амбасаде понекад користе [[избеглице]] које напуштају земљу домаћина или треће земље. На пример, [[Северна Кореја|севернокорејски]] држављани, који би били ухапшени и депортовани из [[Кина|Кине]] након открића, затражили су заточеништво у различитим амбасадама трећих земаља у Кини. Када су унутар амбасаде дипломатски канали се могу користити за решавање проблема и слање избеглица у другу земљу.
 
== Улога ==
[[File:Embassy of Nicaragua.JPG|thumb|[[Амбасаде Никарагве]] у [[Вашингтон]]у.]]
Бечка конвенција о дипломатским односима из 1961. године наводи:
{{цитат|Функције дипломатске мисије састоје се, између осталог, у заступању државе слања у држави пријема; штитећи интересе у држави пријема од стране државе слања и њених држављана, у границама дозвољеним [[Међународно право|међународним правом]]; [[преговарање]] са владом државе пријема; утврђивање према свим законским средствима услова и догађаја у држави пријема и извештавање о томе од владе државе пошиљаоца; промовисања пријатељских односа између државе пошиљаоца и државе пријема и развијања њихових економских, културних и научних односа.<ref>{{cite web|url=http://legal.un.org/ilc/texts/instruments/english/conventions/9_1_1961.pdf|title=Vienna Convention on Diplomatic Relationships, article 3|publisher=}}</ref></blockquote>
}}
 
Дипломатске мисије између чланова британског Комонвелта народа се не зову амбасаде, али високе комесаријати и имају посебан дипломатски однос. Генерално се очекује да ће амбасада земље Комонвелата у држави која није чланица Комонвелата учинила све од себе да пружи дипломатске услуге грађанима других земаља заједнице, ако земља грађана нема ту амбасаду у тој земљи. Канадски и аустралијски држављани уживају још већу сарадњу између својих конзуларних служби, како је наведено у Споразуму о дељењу конзуларних услуга између Канаде и Аустралије. Исту врсту поступка такође мултилатерално прате државе чланице Европске уније (ЕУ). Европски грађани којима је потребна конзуларна помоћ у земљи без дипломатског или конзуларног представништва своје земље могу се обратити било којој конзуларној или дипломатској мисији друге државе чланице ЕУ.
 
== Види такође ==
* [[Дипломатија]]
* [[Списак напада на дипломатске мисије]]
* [[Списак дипломатских мисија]]
* [[Списак људи који су пребегли у дипломатским мисијама]]
* [[Парадипломатија]]
 
== Референце ==
13

измена