Охрид — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravka veze/a; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Ред 55:
 
== Срби у Охриду и околини ==
{{прерађивање}}
Године 1013. бугарски цар Самуило је преотео Охрид од српског Св. краља Владимира.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1871. године</ref> Од 10. века Охридски архиепископ се називао "патријархом свију Бугара и Срба", задобивши тај назив као законито наследство од архиепископа прве Јустинијане (из 6. века), који су имали велики просветитељски уплив како на Бугаре, тако и на Србе од 6. до 7. века. На царском српском сабору у Скопљу 1347. године били су поред српског патријарха, бугарски патријарх и охридски архиепископ. Епископ српски "Дебрцки" који је ту седео од времена Св. Саве, се преместио из Охрида за време властелина Баошића, на једно место наспрам села Боровца. Ту су тада владали Баошићи, па су ту остале развалине те "Бискупије" и њиховог "града Ђурђа Баошића". Цариградски патријарх Јеремија I својом граматом из 1531. године припојио је српску (Пећку) патријарпију Охридској архиепископији. Охридски архиепископи су иначе владали српском црквом, још од 1459. године. Од пећког патријарха Макарија 1557. године, поново је самостална српска патријаршија.<ref>"Српски сион", Карловци 1905. године</ref> Област Пећке патријаршије и Охридске архиепископије прве Јустинијане, сједињена је са Цариградском патријаршијом тек 1765-1767. године.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Охрид