Сјеница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.122.122.84 (разговор) на последњу измену корисника Sorabino ознаке: враћање поништење |
м razne ispravke; козметичке измене |
||
Ред 18:
== Географски положај ==
[[Датотека:Sultanija-Valida.jpg|мини|лево|250п|Џамија у Сјеници ]]
Сјеница се налази на западу [[Рашка област|Рашке области]] или Санџака. Налази се на путу [[Нови Пазар]] - Сјеница - [[Нова Варош]] који спаја Ибарску магистралу са Златиборском магистралом па има добре саобраћајне везе са истоком и западом Санџака. Овој општини припада највећи део Сјеничко-пештерске висоравни. Граничи се са шест општина, и то Новим Пазаром, Тутином, Бијелим Пољем (Република Црна Гора), Пријепољем, Новом Вароши и Ивањицом. Површина општине је 1056 км². Као посебне мање природно-географске целине истичу се [[Пештерска висораван]] и [[Сјеничка котлина]]. Нижи део Пештерске висоравни је Пештерско поље по којем је некада текла понорница Бороштица па је и по томе ово поље слично крашким пољима. Просечна надморска висина Пештерске висоравни је између 1.100 и 1.200 метара. Сјеничку у котлину чине њен обод и Сјеничко поље које има нижу надморску висину за 100 до 150 метара од Пештерске висоравни. У овом делу се налази градско насеље. Најнижи делови ове општине су Куманица на обали Лима 480 метара, граница сјеничке и новопазарске општине у Белим водама 520 метара и у ушће реке Кладнице у [[Увац]] 905 метара надморске висине. Цео простор је скоро ограђен планинама [[Голија (Србија)|Голијом]], [[Јавор]]ом, [[Златар (планина)|Златаром]], [[Јадовник]]ом, Гиљевом, Жилиндаром, Нинајом, Тројаном, Сухаром. Највише тачке су: Јанков камен 1.833 м, Катунић на Јадовнику 1.734 м, Озрен 1.680, Златар 1.627, Јеленак на Гиљеви 1.617, Жилиндар 1.616, Ограђеник на Јавору 1.445, Хомар 1.461, Жабрен на Сухару 1.416 и Велика Нинаја 1362 метара. Читав овај изванредан природни амбијент има све карактеристике крашких површи у којој преовлађују кречњачке стене и правим примерима крашког рељефа. Познате су Тубића, Ледена, Баждарска пећина као и кањон реке Увац.
На Сјеничко-пештерској висоравни присутне су специфичне хидрометеоролошке карактеристике па се због тога појављују екстремно ниске температуре и лети и зими. Тако је у граду Сјеници 26. јануара 1954. године забележена температура од минус 38,3 °C. Такође је занимљиво да је 17. јуна 1989. године пао снег висине 15-20 центиметара. По брежуљцима око Сјеници пао је снег и 31. маја 1996. године. [[Слана|Слане]] се појављују и у јулу као што се то десило 12. јула 1935. године и 10. јула 1998. године, а у јуну и августу нису никаква реткост.
Ред 35:
[[Датотека:Kosovo Vilayet — Memalik-i Mahruse-i Shahane-ye Mahsus Mukemmel ve Mufassal Atlas (1907).jpg|мини|270п|Некадашњи турски санџаци у [[Стара Србија|Старој Србији]], око 1907. године]]
Сјеница се први пут помиње [[1253]]. године у повељи краља Уроша Немањића као место на дубровачком путу, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци. У сјеничком крају се налази место ''Царичина'' где је био летњиковац царице [[Јелена (супруга Стефана Душана)|Јелене]], жене цара [[Стефан Душан|Душана Силног]]. Ослобођење Сјенице Срби су покушали током Бечког рата, између 1688. и 1690, као и 1737. године, оба пута у сарадњи са аустријском војском. Због свог геостратешког и политичког положаја у [[19. век]]у Сјеница је сматрана веома важном тачком, па су према њој биле усмераване војне операције, тако је било и у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]] којим је руководио [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]]. На Ђурђевдан [[1809]]. године Карађорђеви устаници су боравили у Сјеници и делимично је ослободили од Турака. Сјеница им је била успутна станица на путу ка Новом Пазару и Рогозни.
Средином 19. века, у време великих управних реформи, Сјеница је почела да добија на значају као место у којем су често боравили тадашњи новопазарски [[кајмакам]]и и [[санџакбег]]ови.{{sfn|Šabanović|1959|p=96-97}} Посебан [[Сјенички санџак]] ({{јез-тур|Seniçe sancağı}}) настао је [[1902]]. године, након преуређења [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]], које је извршено на тај начин што су југоисточне [[каза|казе]] овог санџака припојене суседним санџацима ([[Приштински санџак|Приштинском]] и [[Пећки санџак|Пећком]]) док је од преостале четири казе (Сјеница, [[Бијело Поље]], [[Нова Варош]] и Вранеш-Доњи Колашин), створен посебан [[Сјенички санџак]], који се на истоку граничио са Приштинским, на југу са Пећким и на западу са [[Пљеваљски санџак|Пљеваљским санџаком]].{{sfn|Ракочевић|1983|p=264}}
Ред 100:
{{Врста са постотком|[[Роми]]|gray|93|0.66}}
{{Врста са постотком|[[Горанци]]|navy|12|0.08}}
{{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|yellow|12|0.08}}
{{Врста са постотком|[[Албанци]]|cyan|11|0.07}}
{{Врста са постотком|[[Југословени]]|orange|10|0.07}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|black|6|0.04}}
{{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|3|0.02}}
{{Врста са постотком|[[Словенци]]|silver|1|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Украјинци]]|purple|1|0.01}}
Ред 189:
* Салих Селимовић, ''Настанак и развој Сјенице до ослобођења од Турака'', Ужички зборник 25-26 (1996-1997), Ужице, 235-259.
* Салих Селимовић, ''Стара Рашка (Рашка област) у турским административно-управним подјелама'', Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999, 25-36.
* Салих Селимовић, ''Историја Сјенице: Настанак и развој до ослобођења од Турака 1912. године и нова демографска кретања'', Београд 2000.
* Салих Селимовић, ''Хришћанске традиције код муслимана на сјеничко-пештерској висоравни'', Новопазарски зборник 26, Нови Пазар 2002, 135-147.
* Салих Селимовић, ''Нахија Сјеница у турском попису 1604'', Ужички зборник 32, Ужице 2008, 111-130.
| |||