Уздин — разлика између измена

56 бајтова додато ,  пре 2 године
м
razne ispravke; козметичке измене
м (Исправљање правописних грешака)
м (razne ispravke; козметичке измене)
 
== Географски положај ==
Уздин се налази северно од Ковачице, на удаљености од 10 км. Ово село припада Потамишким насељима и од ове реке је удаљено свега 5 км. Изграђен је на вишим деловима лесне заравни. Има повољне саобраћајне услове, јер је поред насеља изграђена [[железничка пруга|пруга]] [[Панчево]] – [[Зрењанин]] – [[Кикинда]], а кроз насеље пролази магистрални асфалтни пут истог правца. Атар овог банатског насеља се највећим својим делом простире на лесној заравни, мањим делом на лесној тераси, а најмањим делом у алувијалној равни. Коришћење ове три морфолошке целине, која су претешко прекривене различитим типовима и подтиповима плодног земљишта, уз савремених агротехничких мера вредни ратари Уздина постижу високе приносе у пројзводњи најразноврснијих култура.<br />
Уздин је сеоско насеље панонског типа. Правоугаоног је облика са истуреним деловима на југу према средишту општине Ковачица. Улице су широке и секу се под правим углом. Коловози су асфалтирани у већем броју улица. Између изграђених тротоара и коловоза простиру се травњаци и цвећњаци. Улични дрвореди и парк у центру насеља одају изузетан естетски изглед насеља.
 
У попису 1910 г. ово банатско [[село]] је већ имало 1.178 настањених [[кућа]], у којима је живео 5.581 [[становништво|становник]]. У исто време изграђена је и [[Железничка пруга]] [[Зрењанин|Бечкерек]] – Панчево, што је битно убрзало привредни развој насеља. Становништво У квантитативном кретању становништва од 1869 до 1981 г. у Уздину се запажају значајне промене. Највећи број становника ово насеље је имало [[1890]] - 5.935 [[становништво|становника]]. Од тада па до последње пописне године број становника је у постепеном и непрекидном опадању. Основни разлози сталног опадања су емиграциони процеси. Емиграције су биле развијене и пре Другог светског рата, а након ослобођења оне су се још више развиле.
 
Постанак новог насеља Уздина је у уској вези са постанком војне крајине, која је бранила Банат, имајући за границу [[Дунав]], од [[Тител]]а до Оршаве и Карансебеша, и која је била брана за даље надирање Турака. Аустријски маршал Франческо је 1724. године, поред Срба, колонизирао и [[Румуни|Румуне]], који су се бежећи испред Турског јарма, спуштали преко Трансилванских алпа у плодну Банатску равницу. Колонизовано румунско становништво прво је насељено на месту данашњег места (тада пустаре) Падине око 1767. Прелазак на данашњу локацију села Уздина, уследио је због неповољних услова за живот (недостатка воде) 1776.<ref>Срета Пецињачки: "Граничарска насеља Баната (1773-1810)", Нови Сад 1985.</ref>
 
Идући летњим путем према Падини на удаљености од 1 км. одмах испод узвишења Ђал налази се подигнут велики дрвени крст (висине 3м) Како нам је испричао данашњи Уздински свештеник Миклеа Теодор, на овом месту се одиграла велика битка за време Аустро-Турског рата, где је, у тој бици изгинуо велики број Уздинаца (1788. г.). Место на коме се налази данашњи Уздин, је њихова трећа локација, где се његово насељавање почело [[1801]]. године. После укидања војне границе (1872. године) Уздин долази под Мађарску административну власт, која траје све до завршетка И св. рата. Становиништво Војводине румунске националности углавном је било смештено у [[Банат]]у.
Када је укинута банатска војна граница 1873. године је у Уздину избројано: 84 Швабе (Немца), 24 Србина и 5.230 Румуна. Укупно је тада у месту било 5.338 становника.<ref>"Застава", Нови Сад 1873. године</ref> Године 1905. у Уздину насељу у Торонталској жупанији било је само 50 православних Срба.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
 
Уздин данас као ни у целом Ковачичком срезу није било приватне велепоседничке земље. Једино је општина Уздин имала нешто више земље (ужи максимум 100.[[јутро|кј]].) која је била погодна за ексропроприкацију у сврхе аграрне реформе. Тако је, већ по ступању на снагу претходних одредби за припрему аграрне реформе (10. априла 1919. године)<br /> Министарство за аграрну реформу издавало мештанима Уздина земљу у закуп (као закуподавац) где је у почетку као новчана јединица плаћања била круна. После дужих преговора са општинским властима, у Уздину, крајем [[1924]]. године донета је одлука да досељеници из Мађарске подигну себи нову колонију на Уздинском [[пашњак]]у површине од око 60 катастарско јутро. Оваквој одлуци аграрних власти супротставили су се и мештани и општинске власти Уздина. У атару Уздина 1924. године никло је мало село, колонија Срба оптаната из Мађарске и колониста из краљевине, које је добило име [[Путниково]].
 
=== Привреда ===
Бројни трговци пре свега Срби и Цинцари су средином 19. века трговали на велико и извозили храну лађама. Товарене су лађе житарицама на Тамишу,које су затим носиле товаре низ Тамиш до Панчева, па уз Дунав и Саву до Хрватске. По једном извештају из 1859. године забележено је 7 "купеца" или трговаца храном. Године 1869. постојало је јако Трговачко удружење у Уздину, које чине окупљени трговци различитих нација.
 
Тражили су уздински шпекуланти априла 1874. године право за одржавање вашара, у терминима: 10-12. мај и 12-14. септембар. То им није удовољено до 1892. године, када су могли да одрже два годишња вашара. То су 1923. године били кориговани термини: 4-5. маја и 21-22. новембра, а недељна пијаца средом. Од 1893. године почело је организовање штедионица у Уздину. Тако је те године основан чисто румунски кредитни завод: "Конкордија" - Прва Уздинска штедионица као деоничарско друштво. Исте године су виђени Уздинци свих нација, пре свега Срби и Румуни, основали другу месну штедионицу под фирмом "Торонталска Уздинска шпар каса за кредитирање".
==== Културни живот ====
Споменик палим жртвама у Другом светском рату са спомен чесмом, такође се налази у средишту насеља. Дом културе ”Доина” остварује веома значајне резултате у области културе. Први задаци културног уметничког стваралаштва јављају се у Уздину још [[1898]]. године. Тада је формирано прво хорско друштво у насељу. У [[1961]]. години оснива се секција наивних сликарки у Уздину.<br />
Године 1963. у оквиру Дома културе оснива се галерија наивног сликарства.
 
Уздинске наивне сликарке Ануика Маран, Флорика Пуја, Марија Балан, Флорика Кец, Софија Доклеан, Мариоара Моторозеску, Ана Онцу, Виорика Лепуре, Софија Јонаску, Ануца Долама, Стелута Царан, Стелута Ђура, Петру Мезин…достигли су највећи домет у наивном сликарству и своја платна излажу у највећим светским галеријама. Ове вредне и успешне сликарке до сада су излагале у бројним европским и светским градовима и метрополама: [[Њујорк]], [[Вашингтон]], [[Мадрид]], [[Минхен]], [[Венеција]], [[Гетеборг]], [[Милано|Милан]], [[Темишвар]], [[Беч]], [[Рим]], [[Стокхолм]], [[Београд]], [[Загреб]]...
 
==== Духовни живот ====
Пошто је Уздин доминантно насељен Румунима, доминантна вера је православна. Овде се налази [[Румунска православна црква Светог Георгија у Уздину]], која је подигнута 1801. године од стране досељених Румуна. Спада у највеће и најраскошније храмове Румунске православне цркве у Војводини, и данас јединствени храм у целом православљу, са иконостасом у бидермајер стилу. Након што је делимично страдала у пожару 1850. године, када је изгорео торањ и дрвена кровна конструкција, црква је обновљена 1883. Иконостас, који није оштећен у пожару, осликао је од 1833. до 1836. године познати сликар [[Константин Данило]], један од најистакнутијих представника бидермајера, стила који су српске и румунски уметници научили у Бечу, а који се везује првенствено за портретско сликарство.
 
{{Врста са постотком|[[Мађари]]|cyan|17|0.68}}
{{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|magenta|7|0.28}}
{{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|black|3|0.12}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|gray|3|0.12}}
{{Врста са постотком|[[Немци]]|pink|3|0.12}}
{{Врста са постотком|[[Албанци]]|navy|2|0.08}}
{{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|silver|1|0.04}}
{{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|purple|1|0.04}}
{{Врста са постотком|непознато|yellow|12|0.48}}
}}
== Литература ==
* ''Монографија Подунавске области 1812-1927'', саставио Др Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено 1927. „Напредак Панчево“ 1929. {{напомена|Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Баната. Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор. Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших Банатских насеља.}}
* ''Летопис'' Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина (Беч 1999).{{напомена|Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани. У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине '',»Летописи«'' и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.}}
* Тодор Милован: "Уздин" (монографија села), Нови Сад 2005.