Сталаћ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
м razne ispravke; козметичке измене |
||
Ред 23:
Када је принц Муса 1412.г . продро у Србију преко Пирота, Сврљига,Сокола, напао и освојио Бован, затим опљачкао Липовац када је највероватније први пут страдао и оближњи манастир.После ових места, Муса је лако освојио значајан град Сталаћ, опљачкао га, и у малом граду се дуго задржао командант утврђења. Тим поводом Константин Филозоф пише: „А у кули се задржа, чувајући град, неки благородни муж, док са кулом не изгоре, јуначан као неко од старих.“
Године 1733. Сталаћ припада Параћинској парохији; параћински свештеник није могао служити у Сталаћу јер је био сувише удаљен. Та „древна“ црква је била потпуно празна, чија се посвета није знала. Тих година формиран је Сталаћски капетанат са седиштем у Сталаћу, чијих је стотину хајдука држало стражу у 11 чардака. У народној молби из 1727. године помиње се Роман Николић, капетан сталаћски.
Занимљиво је да године 1717. Сталаћ је практично ненасељен и има само 4 домова. По ослобађању од Турака 1830. године Сталаћ је имао 68 кућа и 81 пореску главу. Десетак година после тога убрзано се развија и већ има 90 кућа и 617 становника. У то време Сталаћ већ има „Примирителни суд“ и саставља једну општину заједно са [[Лучина|Лучином]]. У периоду од 1888. године отвара се и прва школа где је учитељица била монахиња Полхерија Вукадиновић као и Косара Бокина, мада је у Град Сталаћу отворена 1871. године где је учитељ био извесни Сретен Суботић а и пре тога је долазио Ћићевачки учитељ како би учио ђаке још 1832. године
Кроз Сталаћ 1884. године пролази и први воз а иначе први шеф станице је био извесни Милан Стајевић
У непосредној близини насеља, око 2,5 километара јужно од места где се спајају [[Западна Морава|Западна]] и [[Јужна Морава]] и чине [[Велика Морава|Велику Мораву]], налази се средњовековни град [[Тврђава Сталаћ|Сталаћ]], један од највећих утврђених градова у Србији. Постављен је на врху седластог узвишења које доминира широком околином. Град је контролисао прилазе долином река, али је истовремено имао функцију одбране прилаза Крушевцу - српској средњовековној престоници.
Ред 127:
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1773|96.99}}
{{Врста са постотком|[[Роми]]|blue|17|0.92}}
{{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|red|7|0.38}}
{{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|green|2|0.10}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|orange|2|0.10}}
{{Врста са постотком|[[Албанци]]|cyan|2|0.10}}
| |||