Јагодњак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke; козметичке измене |
|||
Ред 19:
== Историја Срба у месту ==
Православне црквене матрикуле воде се од 1772. године. Православна црква је посвећена Св. Николају. Храм се 1905. године налазио у лошем стању. Има српско православно гробље.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>
У парохији Качвали било је 1735. године - 185 православних Хришћана који су се пред Ускрс исповедили и причестили. Зна се презиме двадесетак домаћина који су забележени. Тада су била два православна свештеника у месту, поп Иван и поп Пано. Ту је 1731. године било 43 православна дома. Та општина је 1745. године издвајала по 20 ф. за издржавање српске школе.<ref>"Просветни гласник", Београд 1886. године</ref> Број Срба православаца био је 1796. године 860, а век касније 1890. године број им је порастао на 1096, што је био ређи случај међу српским местима. Повећање је износило 286 становника.<ref>"Српски сион", Карловци 1895. године</ref>
Ред 25:
Забележено је 1828. године, у Качфали 1311 православаца становника.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref>
Педагошку књигу намењену учитељима узели су 1816. године осим учитеља Јована Јанковића и земљеделац Константин Зарић и ковач Јован Јовановић.<ref>Јован Берић: "Педагогија и методика за учитеља", Будим 1816. године</ref> Био је 1824. године поп Јаков Поповић парох качфалски, са месним детонаставником (учитељем) Теодором Андрићем, пренумерант једне српске књиге.<ref>Василије Булић: "Земљеописаније всеобшћег", први део, Будим 1824. године</ref>
Ученик другог разреда Карловачке гимназије био је 1853. године Петар Трбић из Качфале.
У Качфали је 1847. године пописано 1030 православних житеља, а две деценије потом 1867. године њихов се број попео на 1138 душа.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref> Практичну књигу о пчеларству узело је за себе неколико мештана 1860. године. Поред проте поп Драгутина, ту су још Јован Савић абаџија, Димитрије Ђонлић економ и два ученика.<ref>Филип Ђорђевић: "Пчелар", Нови Сад 1860. године</ref>
Године 1905. Качфала је била мала општина у Дарданском срезу, Барањске жупаније. Ту живи 2280 становника у 467 домова. Срби минимално предњаче над Немцима; православних душа је 1128 (или 49%) са 202 куће. Од српских јавних здања ту су православна црква и народна школа. У насељу ради поштански уред. Српска црквена општина је у месту, црквена скупштина редовна под председништвом Драга Рибића. Црквено-општински посед је зносио 47 кј. земље. Православна парохија је четврте класе, има парохијски дом а парохијска сесија је износила 37 кј. земље. Парох је поп Јосиф Груић, родом из места, који служи 40 година у родном месту.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
Качфалска општина је још 1745. године одвајала 20 ф. годишње за издржавање школе.<ref>"Просветни гласник", Београд 1886. године</ref> Та општина је 1866. године била дужна за Православни Школски фонд 6 ф. Теодор Андрић је 1868. године качфалски учитељ. Школски референт је у пролеће 1884. године бануо у Качфалу и затекао нимало похвалну ситуацију. Била је школа у "врло занемареном стању". Од 97 уписаних ђака у школу је долазило само 21 дете. Учитељ Исидор Бошњак (ту и 1879) је сваких 14 дана писмено тражио од општинског Поглаварства да натера родитеље да децу у школу шаљу, али није било помака јер сеоски кнез није радио ништа. Успех ђака је био у сваком погледу био недовољан. Сама школска дворана је била нечиста, ниска са штетном укрштеном светлошћу, које је кварило дечји вид. Незадовоство је тим веће што се радило о највећем и најбогатијем српском насељу у протопрезвирату. Недостајале су и зидне слике као наставна средства. Како су Срби у Качфали били имућни, предложи је ревизор, епархијској школској власти, да се ту направи нова школа по свим прописима. Требало је да се откупи кућа поред постојеће школе, поруше затим обе зграде и ту подигне ново веће здање. Расписан је 1884. године стечај за упражњено место српског учитеља са понуђеном основном годишњом платом од законског минимума - 340 ф. плус 21 ф. за пофторну школу, осам ланаца земље, четири хвата дрва и слободан стан.<ref>"Школски лист", Сомбор 1884. године</ref> Априла 1885. године постављен учитељски приправник Светозар Тимотић за качфалског новог учитеља.<ref>"Школски лист", Сомбор 1885. године</ref> Међутим већ следеће 1887. године у новембру умро је тај учитељ у Арадгају, код родитеља где је дошао у посету. Основна школа у месту је српска вероисповедна, са једним здањем из 1897. године. Та школа је била крајем 19. века уређена по закону. То је и на пример значило да свако дете мора имати на распологању по четири метра кубног ваздуха. Радило се 1903. године да се месна школа подели на две дворнице, и да се ново место за учитељицу отвори, кад се деца поделе. Председник Школског одбора био је парох, школски управитељ Павле Поповић. Учитељско тело чине учитељ и учитељица. Током лета 1906. године расписан је стечај за привремену учитељицу у привремено отвореној женској школи, са основном платом од 600 к. годишње и другим примањима. Учитељ је Лазар Плавшић родом из Мохача, са службом 16 година у месту (ту и 1913). Учитељица Милева Маторушка родом је из Сомбора, служи три године као привремена у месту. Основну школу је похађало 120 ђака, а у недељну ишло 35 ученика старијег узраста.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>
Ред 54:
{{bar percent|[[Румуни]]|#08E8DE|5|0.25}}
{{bar percent|[[Муслимани]]|#228B22|3|0.15}}
{{bar percent|[[Македонци (народ)|Македонци]]|#FF7E00|1|0.05}}
{{bar percent|[[Руси]]|#F400A1|1|0.05}}
{{bar percent|[[Словенци]]|#FF55A3|1|0.05}}
Ред 74:
Општина Јагодњак (укључујући и насеље Нови Чеминац) имала је 2001. године 2.537 становника (жена 52,4 %, мушкараца 47,6 %) у 940 домаћинстава. Просечна густина насељености је износила 22 ст./km<sup>2</sup>.
Национални састав општине Јагодњак 2001:
* [[Срби]] (64,72 %)
* [[Хрвати]] (26,65 %)
| |||