Кичмењаци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 2:
| name = -{Vertebrata}-
| fossil_range = доња [[Камбрија]] — данас
{{fossil range|520|0|ref=<ref name="Peterson2008">{{cite journal |last=Peterson|first= Kevin J. |last2=Cotton| first2 = James A. |last3=Gehling| first3 = James G. |last4=Pisani| first4 = Davide | date = 27. 4. 2008. | title = The Ediacaran emergence of bilaterians: congruence between the genetic and the geological fossil records | journal = Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences | volume = 363 | issue = 1496 | doi = 10.1098/rstb.2007.2233 | pmid=18192191 | pmc=2614224|pages=1435–1443}}</ref>}}| image = Vertebrates.png
| image = Vertebrates.png
| image_width = 250п
| image_caption = Појединачни организми из сваке главне групе вретенчара. У смеру казаљке на сату, почев од горње лево:
Линија 41 ⟶ 40:
[[Датотека:Acanthostega BW.jpg|250п|десно|мини|Један од првих кичмењака -{''[[Acanthostega]]''}-]]
 
Први кичмењаци са чељустима појавили су се у најновијем [[ордовицијум]]у и постали су уобичајени у [[Девон (периода)|девону]], често познатом као „''доба риба''”.<ref name=britannica1954>{{citeCite book|title=Encyclopædia Britannica: a new survey of universal knowledge, Volume 17|year=1954|publisher=Encyclopædia Britannica|pages=107}}</ref> Две групе кошчаних [[риба]], [[зракоперке]] и [[саркоптеригије]],<ref>{{cite book|title=Biology|year=2004|publisher=Cengage Learning|isbn=978-0-534-49276-2|author=Berg, L.R.|author2=Solomon, E.P. |author3=Martin, D.W. |pages=599}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> развиле су се и постале уобичајене. Девонци су такође видели пропаст практично свих бесчељусних риба, осим лампреја и тегова, као и -{''Placodermi''}-, група оклопних [[риба]] која је доминирала целим тим периодом од касног [[силур]]ија. Девонски период је такође осведочио пораст првих лабиринтодонта, који су били прелазни облик између [[риба]] и [[Водоземци|водоземаца]].
 
=== Мезозоични кичмењаци ===
Линија 164 ⟶ 163:
Разгранати дисајни путеви у доњем тракту се често описују као [[Респираторни тракт|респираторно стабло]] или трахеобронхијално стабло.<ref name=gilroy>{{Cite book|last=Gilroy|first=Anne M. |last2=MacPherson|first2= Brian R. |last3= Ross|first3=Lawrence M. |title= Atlas of Anatomy |publisher=Thieme|location=Stuttgart |year=2008|isbn=978-1-60406-062-1 |pages=108-111}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Интервали између узастопних места гранања дуж разних грана „стабла“ се обично називају „генерацијама“ гранања, којих у одрастао човек има око 23. Раније генерације (апроксимативно генерације 0–16) састоје се од трахеја и бронхија, као и већих бронхиола које једноставно делују као [[Зона проводљивости|ваздушни водови]]. Оне доводе ваздух до респираторних бронхиола, алвеоларних канала и алвеола (апроксимативно генерације 17–23), где долази до [[Размена гасова|размене гасова]].<ref name="Pocock">{{cite book|last=Pocock|first=Gillian|last2=Richards|first2=Christopher D.|title=Human physiology : the basis of medicine|year=2006|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-856878-0|edition=3rd |pages=315-317}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> [[Бронхиоле]] се дефинишу као мали ваздушни путеви без хрскавичасте подршке.<ref name=gilroy />
 
Прве бронхије које се гранају од [[душник]]а су десна и лева главна бронхија. Оне су мањег пречника (1 -1,4 cm) од душника (1,8 cm).<ref name="Pocock"/> Ове бронхије улазе у [[плућа]] на сваком [[Корен плућа|хилуму]], где се гранају у уже секундарне бронхије познате као лобарне бронхије, и оне се гранају у уже терцијарне бронхије познате као segmentalне бронхије. Даље поделе сегменталних бронхија (1 до 6 mm у пречнику)<ref name="Kacmarek">{{cite web|last=Kacmarek|first=Robert M.|last2=Dimas|first2=Steven|last3=Mack|first3=Craig W.|title=Essentials of Respiratory Care - E-Book|url=https://books.google.se/books?id=FV9PAQAAQBAJ&pg=PA81#v=onepage&q&f=false|publisher=Elsevier Health Sciences|language=en |date = 13. 8. 2013}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> су познате као 4. ред, 5. ред, и 6. ред сегменталних бронхија, или груписане заједно као субсегменталне бронхије.<ref name="Netter">{{cite book|last=Netter|first=Frank H.|title=Atlas of Human Anatomy Including Student Consult Interactive Ancillaries and Guides. |year=2014|publisher=W B Saunders Co|location=Philadelphia, Penn.|isbn=978-1-4557-0418-7|edition=6th edition.|pages=200}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref><ref>{{Cite book| last = Maton| first = Anthea| authorlink = |last2=Hopkins|first2=Jean |last3=McLaughlin|first3=Charles William|last4=Johnson|first4=Susan|last5=Warner|first5=Maryanna Quon|last6=LaHart|first6=David|last7=Wright|first7=Jill D.| title = Human Biology and Health| publisher = Prentice Hall| year = 1993
| title = Human Biology and Health
| publisher = Prentice Hall
| year = 1993
| location = wood Cliffs, New Jersey, USA
|pages =
Линија 310 ⟶ 306:
 
== Литература ==
* {{Cite book|title=TheEncyclopædia CompleteBritannica: Guidea tonew Prehistoricsurvey Lifeof universal knowledge, Volume 17|year=20051954|publisher=FireflyEncyclopædia BooksBritannica|author1pages=Tim Haines, T.|author2=Chambers, P.107}}
* {{Cite book |ref= harv|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author1=Tim Haines, T.|author2=Chambers, P.}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref= harv|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author1=Tim Haines, T.|author2=Chambers, P.}}
Линија 320 ⟶ 317:
* Калезић, М: ''Основи морфологије кичмењака'' (3. изд). Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.
* Калезић, М; Томовић, Љ: ''Хордата – скрипта'' (4. изд). Биолошки факултет Универзитета у Београду: Београд, 2005.
* {{Cite book |ref= harv|last=Kardong| first =Kenneth V. | authorlink =Kenneth Kardong | title =Vertebrates: Comparative Anatomy, Function, Evolution | edition = second | publisher =[[McGraw-Hill]] |year=1998| location =USA |pages=747pp. | doi = |isbn=978-0-697-28654-3}}
* {{ITIS |id=331030 |taxon=Vertebrata |accessdate = 6. 8. 2007.}}
{{refend}}