Јездимир Дангић — разлика између измена

13 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
Исправљање ситних грешака
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м (Исправљање ситних грешака)
{{Војно лице
| име = Јездимир Дангић
| слика = Jezdimir Dangic.jpg
| опис_слике = Јездимир Дангић
| надимак = Језда
| датум_рођења = {{датум рођења|1897|5|4}}
| место_рођења = [[Братунац]]
| држава_рођења = [[Аустроугарска]]
| датум_смрти = {{датум смрти|1947|8|22|1897|5|4}}
| место_смрти = [[Сарајево]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]
| отац =
| мајка =
| деца =
| школа =
| војска = [[Југословенска војска|Војска Краљевине Југославије]]<br />[[Југословенска војска у отаџбини]]<br />[[Армија Крајова]]
| године_служења=
| чин = [[мајор]]
| род =
| јединица =
| битке = [[Други светски рат]]
| награде =
| каснији_рад =
| потпис =
}}
'''Јездимир Дангић''' ([[Братунац]], [[4. мај]] [[1897]] — [[Сарајево]], [[1947]]) је био правник, жандармеријски официр, командант у чину мајора јединице Дворске жандармерије, која је била задужена за обезбеђење краљевске породице, њихових објеката као и владиних министара и здања у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]].
Почетком фебруара 1942. у [[Београд]]у су одржани преговори између вође српских устаника мајора Јездимира Дангића са једне стране и немачких војни власти у Србији и представника власти НДХ са друге стране, док је посредник била влада [[Милан Недић|Милана Недића]]. Ови преговори су убрзо пропали јер је усташко руководство упутило протестну ноту Немцима уз образложење да се део територија НДХ као међународно признате државе не може одвајати од њене целине, после чега је и немачка команда у Србије обавештена да прекине преговоре сваке врсте са побуњеницима.
 
Након овог немачко-хрватске снаге предузимају највећу до тада офанзиву на српске устанике на челу са мајором Дангићем априла 1942. под шифрованим називом Операција„Операција ТриоТрио“, чију је главну удурнуударну снагу представљала хрватска [[Црна легија]] под командом [[Јуре Францетић]]а, која је извршила масовне злочине над српским цивилима и заробљеним четницима у селу Стари Брод на реци [[Дрина|Дрини]]. Током ове офанзиве немачке снаге заробљавају мајора Дангића и одводе у заробљеништво, у логор Стриј, у [[Пољска|Пољској]]. АвустаАвгуста [[1944]]. мајор Дангић успева да побегне из заробљеништва и придружује се пољском покрету отпора током [[Варшавски устанак|Варшавског устанка]] у коме има значајне заслуге. Након слома устанка заробљава га [[Црвена армија]] која га као особу од високог значаја спроводи у затвор [[Лубјанка (зграда)|Лубјанку]] у Москву, а потом су га испоручили [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославији]] у којој је на власт дошла [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] на челу са [[Јосип Броз Тито|Ј. Б. Титом]]. Осуђен је на казну смрти и погубљен је у [[Сарајево|Сарајеву]] 1947.
 
== Биографија ==
 
=== Други светски рат ===
 
За време [[Априлски рат|Априлског рата]] [[1941]]. Дангић је био командир Дворске жандармеријске чете која је пратила краља [[Петар II Карађорђевић|Петра II]] од [[Београд]]а до [[Никшић]]а.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=59}} Мајор Дангић је избегао заробљавање од стране Немаца, и ускоро преко браће Тодоровића, активних генералштабних мајора, ступио у везу са пуковником [[Драгољуб Михаиловић|Дражом Михаиловићем]] на [[Равна гора (висораван)|Равној гори]].
 
У Власеници је 16. октобра 1941. одржана конференција представника партизанских и четничких јединица источне Босне ради рашчишћавања међусобних несугласица. Конференција није успела и четници су 17. октобра. 1941. у Власеници, на својој скупштини, изабрали Привремену управу источне Босне и раскинули споразум о сарадњи с партизанима. Од тога времена Дангић и његови четници су прешли на разбијање НОП-а у источној Босни.
 
Према извештају београдског [[Абвер]]а од 29. септембра 1941, заснованом на извјештајима једног поузданика који је био у додиру с њим, каже се да је имао »добре„добре односе с Немцима и да је чинио све како би избегао сукоб између својих трупа и Немаца.«{{sfn|Tomasevich|1975|p=206}} Дангићев првобитни циљ био је да заштити српско становништво од усташа. Дангић је практично од свог доласка у Босну одржавао контакте с [[Влада народног спаса|Владом народног спаса]] формиране отприлике у исто време. Мајор Дангић се обратио за помоћ [[Милан Недић|Милану Недићу]] и почиње прве преговоре о помоћи [[Милан Недић|Милана Недића]] Србима који живе у [[Босна|Босни]]. Након почетка сукоба између партизана и четника у Србији, Дангић је постао главни фактор поларизације између партизана и четника у источној Босни. Ослабљени Немци су били заинтересовани да ојачају антипартизански фронт у источној Босни, а сваку помоћ коју би им Дангићеве јединице, које су наводно имале око 10.000 људи, је одговарало и [[Паул Бадер|Паулу Бадеру]], [[војна управа у Србији (1941-1944)|војном управнику Србије]], који је био одговоран за борбу против устаника и на територију НДХ.{{sfn|Tomasevich|1975|p=207}}
 
У јануару 1942. Дангићева сарадња сматрана је још вреднијом, јер је у источну Босну стигао [[Јосип Броз Тито|Тито]] са [[Прва пролетерска ударна бригада|Првом пролетерском бригадом]]. Кад су Немци и хрватске квислиншке трупе отпочеле 17. јануара 1942. [[борбе за источну Босну 1942.|операцију чишћења источне Босне]], Дангић је наредио четницима да се не одупиру непријатељским снагама. Немци су за неколико дана успело пробити неке партизанске положаје и операција је завршила одбацивањем партизана на југ, према [[Фоча|Фочи]] у италијанској окупационој зони.{{sfn|Tomasevich|1975|p=208}}
Да би добили четничку помоћ и продубили јаз између партизана и четника, Немци су Дангића, иако још увек Михаиловићевог човек, позвали крајем јануара у Београд на договор с Бадером и Недићем.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=117}} Како се договор тицао источне границе НДХ, у Београд су позвани представници НДХ, министар [[Вјекослав Вранчић]] и домобрански пуковник [[Федор Драгојлов]], и немачки амбасадор Загребу [[Зигфрид Каше]]. Они су се, као и представник немачког министарства спољних послова Феликс Бенцлер, супротставили овом споразуму. Како је НДХ била вреднији немачки савезник од Недићевог режима, то противљење навело је Бадера да промени мишљење и одлучио је да не потпише споразум. Немачки командант Југоистока Кунце је сумњао да Дангић жели тек добити на времену, припремајући источну Босну подручје за касније прикључење Србији, па је 12. фебруара ставио вето на закључење споразума. Упркос чињеници да споразум никад није био потписан и и да је добио вето од Кунцеа, чини се да су заинтересоване стране наставиле с колаборацијом наредних недеља, под условом да Дангић делује само у Босни.{{sfn|Tomasevich|1975|p=208}}
 
Међутим, почетком априла Дангић је начинио грешку и отишао у Србију гдје се састао с Недићевим представницима и разним четничким водамавојводама да излажиизлаже тешко стање српског живља под усташама.{{sfn|Tomasevich|1975|p=208}} По повратку Јездимира Дангића у Босну, одсео је неколико дана у [[Ваљево|Ваљеву]] где је одржао један збор на коме је позивао на устанак Срба против усташа. Међутим, агенти [[Анте Павелић|Анта Павелића]] који су надгледали овај збор су одмах дојавили немачким властима у [[Загреб]]у да Дангић сарађује са владом Милана Недића против усташа у Босни, а тиме и против Вермахта. Чим је немачки отправник послова [[Едмунд Глез фон Хорстенау]] о овоме обавестио [[Берлин]], [[Милан Недић]] је морао да се правда пред генералом [[Франц Беме|Францом Бемеом]]. Убрзо након тих састанака, специјални агенти службе Абвера су пронашли Дангића у месту [[Рогачица]] близу [[Бајина Башта|Бајине Баште]] и у ноћи 11. и [[12. април]]а [[1942]]. га заробили на спавању. Овом акцијом је руководио официр [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|српских добровољаца]] Милош Војновић{{чињеница|date=05. 2013.}}, који је имао конспиративно име Хајнрих Лаутнер. Дангић је по наређењу немачког команданта Југоистока послан у заробљенички логор Стриј у окупираној [[Пољска|Пољској]].{{sfn|Tomasevich|1975|p=208}} Немци су сумњали да Дангић и још неки четнички официри у југоисточној Босни и у Херцеговини покушавају склопити некакве договоре с Италијанима, за случај да крену у источну Босну преко демаркационе линије. Усташе су били врло забринуте читавим случајем око Дангића, верујући да се ради о завери против Независне Државе Хрватске. Успели су некако поновно снабдети и ојачати своју [[Црна легија|Црну легију]] (око 1.500 људи) хрватским и муслиманским избеглицама из источне Босне{{sfn|Pavlowitch|2008|p=119}} и почетком априла послати је на подручје између [[Сарајево|Сарајева]] и реке Дрине, где је четницима нанела велике губитке и вршила крвопролића међу српским делом становништва.{{sfn|Tomasevich|1975|p=208}}
 
Иако споразум између Дангића и генерала Бадера није никада ступио на снагу, помогао је да се рашчисте односи између генерала Недића, Немаца и разних четничких вођа. Немци су неко време по том обрасцу успостављали контакте с неким четничким командантима. Генерал Кунце забранио је својом директивом од 15. априла 1942. јединицама Вермахта да преговарају с побуњеничким групама, пошто би се такви преговори тумачили као слабост немачке војске.{{sfn|Tomasevich|1975|p=208}}