Метар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
.
Ред 13:
| inunits3 = {{convert|1|m|nmi|disp=out|lk=on|sigfig=5|comma=gaps}}
}}
 
{{рут}}
'''Метар''' (симбол: '''-{m}-'''<ref>{{cite web |url=http://physics.nist.gov/cuu/Units/meter.html |title=Base unit definitions: Meter |publisher=[[National Institute of Standards and Technology]]
|accessdate=12. 5. 2018 }}</ref>) је [[Основне јединице СИ система|СИ основна јединица]] за [[даљина|даљину]] (или [[Дужина|дужину]] у говору [[Физика|физичких]] [[наука]]). Дефинише се као [[дужина]] путање коју у апсолутном [[вакуум]]у пређе светлост за [[време]] од тачно 1/(299 792 458) [[секунд]]и.<ref name="Res1">{{cite web |url=http://www.bipm.org/en/CGPM/db/17/1/ |title=17th General Conference on Weights and Measures (1983), Resolution 1. |accessdate=12. 5. 2018}}</ref> Ова дефиниција не мења величину јединице (погледати [[#Историја|историју]] испод), али је уведена да би пратилапратио скорашњи развој техника за мерење, где се дужина и време могу репродуковати са веома великом тачношћу – у случају са временомвремена, до тачности од 10<sup>13</sup>.
 
Метар је оригинално био дефинисан 1793. године као један десето-милионити део растојања између [[екватор]]а и [[Северни пол|Северног пола]]. Године 1799, то је редифинисано у смислу прототипа метарског еталона (стварни еталон је промењен 1889. године). Године 1960, метар је био редефинисан у смислу одређеног броја таласних дужина одабраних емисионих линија [[Isotopes of krypton|кроптона-86]]. Године 1983, је прихваћена садашња дефиниција.
Ред 52:
* 30. март 1791{{spaced ndash}} Француска национална скупштина прихвата предлог [[French Academy of Sciences|Француске академије наука]] да нова дефиниција метра буде једнака једном десето милионитом делу (1/10.000.000) дужине [[Circular sector|квадранта]] дуж Земљиног [[meridian (geography)|меридијана]] кроз Париз, што је растојање од екватора до северног пола дуж тог квадранта.
* 1795{{spaced ndash}} Привремени метарни еталон је конструисана од [[месинг]]а. Базирана на [[Фридрих Бесел|Беселовом]] елипсоиду и легално једнака са 443,44 [[Line (unit)|линија]] на -{''toise du Pérou''}- (стандарду [[Units of measurement in France before the French Revolution#Length|француске јединице дужине]] из 1747).
* 10. децембар 1799{{spaced ndash}} Француска национална скупштина специфицира метарскуметарски шикуеталон од платине, направљену 23. јуна 1799 и депоновану у [[National Archives of France|Националном архиву]], као финални стандард. Легално једнака са 443,296 линија на '-{''toise du Pérou''}-.
* 28. септембар 1889{{spaced ndash}} Прва [[Генерална конференција за тегове и мере]] (-{CGPM}-) дефинише метар као растојање између две линије стандардног еталона од легуре [[платина|платине]] и 10% [[иридијум]]а, мерено на тачки смрзавања леда.
* 6. октобар 1927{{spaced ndash}} Седми -{CGPM}- је редефинисао метар као растојање, на {{convert|0|C|K|abbr=on|lk=on}}, између оса две централне линије означене на прототипном еталону од платине-иридијума, при стандардном [[Атмосферски притисак|атмосферском притиску]] и док је подржана са два цилиндра од бар 10&nbsp;-{mm}- (1&nbsp;-{cm}-) пречника, симетрично постављена у истој хоризонталној равни на растојању од 571&nbsp;-{mm}- (57.1&nbsp;-{cm}-) један од другог.
Ред 66:
! Релативна<br>непоузданост
|-
| {{sfrac|10 000 000}} part of theдео [[Circular sector|quadrantквадранта]] along theдуж [[meridian (geography)|meridianмеридијана]], measurementмерење byпо [[Jean Baptiste Joseph Delambre|DelambreДеламбру]] andи [[PierreПјер MéchainМешен|MéchainМешену]] (443.,296 linesлинија)
| 1795
| 500–100{{nbsp}}-{μm}-
| {{val|e=-4}}
|-
| FirstПрви prototypeпрототип ''{{lang|frјез-фр|[[History of the metre#Mètre des Archives|Mètre des Archives]]}}'' platinumстандард barод standardплатине
| 1799
| 50–10{{nbsp}}-{μm}-
| {{val|e=-5}}
|-
| Еталон од платине-иридијума на тачки тошљењљ леда (1. [[CGPM]])
| Platinum-iridium bar at melting point of ice (1st [[CGPM]])
| 1889
| 0,2–0,1 -{μm}- (200–100 -{nm}-)
| {{val|e=-7}}
|-
| Платинко-иридиумски еталон на тачки топљења леда и атмосферском притиску, подржан са два ваљака (7. -{CGPM}-)
| Platinum-iridium bar at melting point of ice, atmospheric pressure, supported by two rollers (7th CGPM)
| 1927
| n.a.
| n.a.
|-
| [[Hyperfine structure|HyperfineХиперфина]] atomicатомска transitionтранзиција; {{val|fmt=spaces|1650763.73 }} wavelengthsталасна ofдужина lightсветлости fromиз aспецифицираног specifiedпрелаза transitionу inатому [[kryptonкриптон-86]] (11th11. -{CGPM}-)
| 1960
| 4{{nbsp}}-{nm}-
| {{val|4e-9}}<ref>[http://www.bipm.org/en/CGPM/db/17/1/ Definition of the metre] Resolution 1 of the 17th meeting of the CGPM (1983)</ref>
|-
| LengthДужина ofпута theкоји pathпређе travelledсветлост byу lightвакууму in a vacuum inу {{sfrac|299 792 458}} secondсекунди (17th17. -{CGPM}-)
| 1983
| 0.,1{{nbsp}}-{nm}-
| {{val|e=-10}}
|}
Ред 99:
== СИ префикси примењени на метар ==
 
[[СИ префикс]]и се често користе за означавање децималних умножака и делова метра, као што је приказано у доњој табели. Неки се често користе, док са другима то није случај. Дуга растојања се обично изражавају у -{km}-, [[Астрономска јединица|астрономске јединице]] (149,6 -{Gm}-), [[светлосна година|светлосне године]] (10 -{Pm}-), или [[Парсек|парсеци]] (31 -{Pm}-), пре него у -{Mm, Gm, Tm, Pm, Em, Zm}- или -{Ym}-; „30 -{cm}-”, „30 -{m}-”, и „300 -{m}-” се чешће јављају него „3 -{dm}-”, „3 -{dam}-”, и „3 -{hm}-”, респективно.
[[SI prefix]]es are often employed to denote decimal multiples and submultiples of the metre, as shown in the table below. As indicated in the table, some are commonly used, while others are not. Long distances are usually expressed in km, [[astronomical unit]]s (149.6 Gm), [[light-year]]s (10 Pm), or [[parsec]]s (31 Pm), rather than in Mm, Gm, Tm, Pm, Em, Zm or Ym; "30 cm", "30 m", and "300 m" are more common than "3 dm", "3 dam", and "3 hm", respectively.
 
The termsТермини ''micronмикрон'' andи (occasionallyповремено) ''millimicronмилимикрон'' areсе oftenчесто usedкористе instead ofуместо ''micrometreмикрометра'' (-{μm}-) andи ''nanometreнанометра'' (-{nm}-), butали ова thisпракса practiceсе isзванично officiallyне discouragedпрепоручује.<ref>[[#taylor2008b|Taylor & Thompson 2003, p. 11.]]</ref>
 
Метар може да се користи са [[СИ префикс]]има.
Ред 209:
! colspan="4" style="text-align:left;"|Не-СИ јединица<br>изражена у метричким јединицама
|-
| 1 метар ||≈ ||style="text-align:right;"|1.,0936 ||[[јард]]||
| 1 јард||≡ ||style="text-align:right;"|0.,9144 ||метар
|-
| 1 метар ||≈ ||style="text-align:right;"|39.,370 ||[[инч]] ||
| 1 инч||≡ ||style="text-align:right;"|0.,0254 ||метар
|-
| 1 [[центиметар]] ||≈ ||style="text-align:right;"|{{val|0.39370}} ||инч||
| 1 инч||≡ ||style="text-align:right;"|2.,54 ||центиметар
|-
| 1 [[милиметар]] ||≈ ||style="text-align:right;"|{{val|0.039370}} ||инч||
| 1 инч||≡ ||style="text-align:right;"|25.,4 ||милиметар
|-
| 1 метар ||≡ ||style="text-align:right;"|[[Normalised notation|1 × 10{{sup|10}}]]||[[Ангстрем (јединица)|ангстрем]]||
Ред 227:
| 1 ангстрем||≡ ||style="text-align:right;"|100 ||[[пикометар]]а
|}
Унутар ове табеле, „инч” и „јард” се односе на „међународни инч” и „међународни јард”<ref>[[#AstinKaro1959|Astin & Karo 1959]].</ref> респективно, мада апроксимативне конверзије у левој колони важе за међународне и геодетске јединице.
Within this table, "inch" and "yard" mean "international inch" and "international yard"<ref>[[#AstinKaro1959|Astin & Karo 1959]].</ref> respectively, though approximate conversions in the left column hold for both international and survey units.
: "≈" значи „је апроксимативно једнак са”;
: "≈" means "is approximately equal to";
: "≡" значи „једнак по дефиницији” или „је тачно једнак”.
: "≡" means "equal by definition" or "is exactly equal to".
 
OneЈедан metreметар isје exactlyтачно equivalentеквивалентан toса {{sfrac|10 000|254}}{{nbsp}}inchesинча andи toса {{sfrac|10 000|9 144}}{{nbsp}}yardsјарда.
 
Постоји једноставно [[Мнемоник|мнемоничко]] помагало за конверзију, у виду тројки:
A simple [[mnemonic]] aid exists to assist with conversion, as three "3"s:
: 1 metreметар isје nearlyскоро equivalentеквивалентан toса 3{{nbsp}}[[Foot (unit)|feetстопе]] {{frac|3|3|8}}{{nbsp}}inchesинча.<ref>Well-known conversion, publicised at time of metrication.</ref> ThisТиме givesсе anпрецењује overestimate ofза 0.,125{{nbsp}}-{mm}-. HoweverМеђутим, theуместо practiceмеморисања ofтаквих memorisingформула suchза conversionконверзију formulasпрепоручује hasсе been discouraged in favour of practice and visualisation ofвизуелизација metricметричких unitsјединица.
 
TheАнтички ancient Egyptianегипатски [[cubit|кубит]] wasје aboutимао око 0.,5{{nbsp}}-{m}- (survivingпреживели rodsеталони areсу 523–529{{nbsp}}-{mm}- дуги). ScottishШкотске andи EnglishЕнглеске definitions of theдефиниције [[ellЛакат (мјера за дужину)|лакат]] (twoдва cubitsкубита) wereсу биле 941{{nbsp}}-{mm}- (0.,941{{nbsp}}-{m}-) andи 1143{{nbsp}}-{mm}- (1.,143{{nbsp}}-{m}-) respectivelyреспективно. TheАнтички ancientпаришки Parisian ''toise''туаз (fathom{{јез-фр|toise}}) wasје био slightlyнешто shorterкраћи thanод 2{{nbsp}}-{m}- andи wasбио standardisedје atстандардизован exactlyна тачно 2{{nbsp}}-{m}- inу theсистему [[mesures usuelles|уобичајених мера]] system, suchтако thatда је 1{{nbsp}}-{m}- wasбио exactlyтачно {{frac|1|2}}{{nbsp}}toiseтуаза. The RussianРуска [[verstВрста (јединица)|врста]] wasје била 1.,0668{{nbsp}}-{km}-. The [[Scandinavian mile|SwedishШведска milмиља]] wasје имала 10.,688{{nbsp}}-{km}-, butали wasје changedпромењена toна 10{{nbsp}}-{km}- кад whenје SwedenШведска convertedпрешла toна metricметричке unitsјединице.
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Метар