Снежна сова — разлика између измена

6.153 бајта додата ,  пре 1 године
нема резимеа измене
 
==== Ареал зимовања ====
Када је хране у изобиљу, снежна сова је једна од ретких птица грабљивица која је способна да издржи арктичке зиме, било у копненој, било морској средини, па је тако било забележено да је једна јединка зимовала на чак 82⁰ СГШ.<ref name="Gessaman1972" /><ref>{{cite journal|last1=Gessaman|first1=J. A.|title=Body temperature and heart rate of the Snowy Owl|journal=Condor|date=1978|volume=80|pages=243-245}}</ref><ref name="Hart 1880">{{cite journal|last1=Hart|first1=H. C.|title=Notes on the ornithology of the British Polar Expedition, 1875-6.|journal=Zoologist|date=1880|volume=4|pages=121-129}}</ref><ref name="Manning et al. 1956">{{cite journal|last1=Manning|first1=T. H.|last2=Höhn|first2=E. O.|last3=Macpherson|first3=A. H.|title=The birds of Banks island|journal=Natl. Mus. Can. Bull.|date=1956|volume=143}}</ref> Премда у стању да зимује на географским ширинама на којима се гнезди, снежна сова се током зиме неретко виђа јужно све до јужне Канаде и северних делова Сједињених Држава, мада је права реткост видети је јужно до централне Калифорније, Колорада, Флориде, Џорџије, Кентакија, Луизијане, Неваде, Оклахоме, Јужне Каролине, Тексаса и Јуте.<ref name="Bent1938" />
 
На Бермудама је виђена два пута 1843. године, а након тога је једна јединка забележена тек 2013. године.<ref name="Bent1938" /> Фебруара 1886. године, јединка снежне сове слетела је на пароброд [[Нова Шкотска|Нове Шкотске]] под називом ''-{Ulunda}-'' на самој ивици [[Гранд Банк]]а, преко 600 km далеко од најближег копна. Била је заробљена, а касније сачувана у [[Музеј Нове Шкотске|Музеју Нове Шкотске]].<ref>Conlin, Dan (2. 10. 2013). [http://marinecurator.blogspot.ca/2013/10/an-owl-oddity.html "An Owl Oddity"], Maritime Museum of the Atlantic</ref>
=== Свет ===
==== Ареал гнежђења ====
Насељава просторе од северног [[Гренланд]]а, Скандинавије и [[Русија|Русије]] јужно до краја тундри [[Евроазија|Евроазије]] и [[Командорска острва|Командорских острва]]. Ретко се виђа на [[Британска острва|Британским острвима]] и [[Исланд]]у,<ref name="Potapov2012" /><ref name="Mikkola 1983">{{cite journal|last1=Mikkola|first1=M.|title=The owls of Europe|date=1983|publisher=Buteo Books|location=Vermillion}}</ref><ref name="Cramp1985">{{cite journal|last1=Cramp|first1=S.|title=Handbook of the birds of Europe, the Middle East and North Africa, vol. 4. terns to woodpeckers.|date=1985|publisher=Oxford Univ. Press.|location=New York}}</ref> а раније је насељавала и Шетландска острва.<ref name="Tulloch1968">{{cite journal|last1=Tulloch|first1=R. J.|title=Snowy Owls breeding in Shetland in 1967.|journal=Brit. Birds|date=1968|volume=61|pages=119-132}}</ref><ref name="Saxby 1863">{{cite journal|last1=Saxby|first1=H. L.|title=Notes on the Snowy Owl|journal=Zoologist|date=1863|volume=21|pages=8633-8639}}</ref><ref name="Saxby 1874">{{cite journal|last1=Saxby|first1=H. L.|title=The birds of Shetland|date=1874|location=Edinburgh}}</ref>
 
==== Ареал зимовања ====
Оваква веровања су донекле и оправдана, пошто се снежна сова за време гнежђења готово искључиво храни леминзима. У Северној Америци су, на пример, биле забележене 24 велике инвазије између 1833. и 1945. године, у различитим регионима и на различитим географским ширинама.<ref name="Gross1947">{{cite journal|last1=Gross|first1=A. O.|title=Cyclic invasions of the Snowy Owl and the migration of 1945-1946.|journal=Auk|date=1947|volume=64|pages=584-601}}</ref> Ове инвазије биле су повезане са значајним повећањима бројности популација снежних лисица и других предатора леминга, што је довело до закључка да се снежна сова сели када нема довољно леминга, што је отприлике на сваких 3—5 година. Све ово је чак довело до идеја и замисли да се миграције снежне сове могу предвидети.<ref name="Gross1947" /> И заиста, током неких година су предвиђене велике миграције ове сове јужно од њеног ареала гнежђења до јужне Канаде и северних делова Сједињених Држава. Миграторна јата су углавном састављена од младих јединки, обично око 5 месеци старих, мада се неретко јављају и одрасле јединке различите старости.<ref>{{cite journal|last1=Robbins|first1=M. B.|last2=Otte|first2=C.|title=The irruptive movement of Snowy Owls (Bubo scandiacus) into Kansas and Missouri during the winter of 2011-2012.|journal=Kansas Ornithological Society Bulletin|date=2013|volume=64|issue=4|pages=41-44}}</ref> Сове обично стижу у ареале зимовања крајем октобра и почетком новембра,<ref name="Bent1938" /><ref name="Gross1947" /><ref name="Parmelee1992">{{cite journal|last1=Parmelee|first1=D. F.|title=Snowy Owl|publisher=Acad. Nat. Sci|year=1992|location=Washington}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Smith|first1=N.|title=Observations of wintering Snowy Owls (Nyctea scandiaca) at Logan Airport, East Boston, Massachusetts from 1981-1997.|publisher=U.S. Dept. of Agriculture, Forest Service, North Central Forest Experiment Station|location=St. Paul}}</ref> али је у неким годинама овај термин ранији. За сада не постоји квантитативна дефиниција миграције, пошто амплитуда бројности може варирати од миграције до миграције.
 
Понекад је веза између снежних сова и циклуса бројности леминга убедљива, али понекад није. Нажалост, не постоји велики скуп синхроних података који повезује бројност леминга са продуктивношћу снежних сова. Истраживања бројности леминга у северним деловима Аљаске показала су да ова синхронизованост заправо не постоји,<ref>{{cite journal|last1=Pitelka|first1=F. A.|last2=Batzli|first2=G. O.|title=Distribution, abundance, and habitat use by lemmings on the north slope of Alaska|date=1993|publisher=Academic Press|location=London|pages=213-236}}</ref> док су сличне студије у осталим областима Канаде дале различите резултате.<ref>{{cite journal|last1=Krebs|first1=C. J.|title=Are lemmings large Microtus or small reindeer? A review of lemming cycles after 25 years and future recommendations for future work|date=1993|publisher=Academic Press for the Linnean Society of London|location=London|pages=247-260}}</ref> Разлози миграција великих размена нису познати, али храна и временске прилике свакако имају значајну улогу. Једна чињеница је ипак конзистентна: кад год се велике миграције десе, оне су углавном сачињене од јединки млађих од годину дана — показатељ да су популације леминга биле изузетно бројне током сезоне гнежђења пре јесење миграције и да су снежне сове имале продуктивну сезону размножавања.<ref name="Holt and Zetterberg 2008">{{cite journal|last1=Holt|first1=D. W.|last2=Zetterberg|first2=S. A.|title=The 2005 to 2006 Snowy Owl irruption migration to western Montana|journal=Northwestern Naturalist|date=2008|volume=89|issue=3|pages=145-151}}</ref> Такође, примећено је да мужјаци углавном мигрирају најјужније, док женке остају ближе ареалу гнежђења, што је приписано социјалној доминацији, пошто су женке доминантне над мужјацима.<ref>{{cite journal|last1=Kerlinger|first1=P.|last2=Lein|first2=M. R.|title=Differences in winter range among age-sex classes of Snowy Owls Nyctea scandiaca in North America|journal=Ornis Scand.|date=1986|volume=17|pages=1-7}}</ref> У Европи су овакве цикличне миграције снежних сова ретке, вероватно због мале површине под тундром у овој области.<ref name="Cramp1985" />
 
== Станиште ==
 
У случају опасности, снежна сова спушта свој предњи део тела и истеже своју главу ка напред, са делимично отвореним крилима и подигнутим перјем на глави, леђима и слабинама.<ref name="Watson1957" /> И младунци, као и јединке у заточеништву користе ово понашање, само га знатно преувеличавају када су сатеране у ћошак. У крајњем случају, снежна сова леже на леђа и креће да удара канџама и кљуном. У гнезду је обично мужјак тај који овако реагује, иако су му, док хуче, обично крила и перје мање подигнути. Женка такође може реаговати на овај начин, било у гнезду, било ван њега, али у знатно блажој верзији.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
=== Територијалност ===
Територије су примарно ексклузивне, али повремено може доћи до окршаја око територије, мада су у тим случајевима конспецијски мужјаци толерантни по питању граница територија. Премда превасходно кружне, неке територије могу имати и линијски изглед или бити неправилног облика и представљати комбинацију више различитих форми.<ref name="Holt et al. 2015" /> Територије могу да се мењају сезонски или годишње, у зависности од густине плена и топографских карактеристика. Величина територије и успешност гнежђења су директној вези са бројношћу [[леминг]]а, па су тако у сезони мале бројности леминга територије знатно веће, а успешност гнежђења мања.<ref name="Wiklund and Stigh 1986">{{cite journal|last1=Wiklund|first1=C. G.|last2=Stigh|first2=J.|title=Breeding density of Snowy Nyctea scandiaca in relation to food, nest sites and weather|journal=Ornis Scandinavica|date=1986|volume=17|page=268-274}}</ref> Поред тога, може се чак десити да одрасли преместе младунце у подручје где је храна присутнија, како би их лакше хранили. Тако је у периоду великог броја леминга у Бероуу на свега 213 квадратних километара забележено чак 54 гнезда, док током сезоне малог броја леминга није забележено ниједно гнездо на тој територији.<ref name="Pitelka 1955a" /> У [[Манитоба|Манитоби]] просечна удаљеност између гнезда износи 3,2 километара, док је у Бероуу забележена просечна густина од пет јединки на 1,6 квадратних километара, с удаљеношћу од 1,6 до 3,2 километара међу паровима и територијама у распону 5,2—10 километара. Најближи забележени парови у Америци били су удаљени свега ~800—1.600 метара.<ref name="Hart 1880" /><ref name="Pitelka 1955a" /> У [[Нунавут]]у је просечна густина јединки по квадратном километру износила 1/26 када леминга није било, у поређењу са 1/2,6 када их је било у великим количинама.<ref name="Manning et al. 1956" /><ref name="Parker 1974a">{{cite journal|last1=Parker|first1=G. R.|title=A population peak and crash of lemmings and Snowy Owls on South Hampton Island, Northwest Territories|journal=Canadian Field-Naturalist|date=1974|volume=88|issue=2|page=151-156}}</ref>
 
Током зиме је ситуација знатно другачија — мужјаци су углавном били номадски и често се селили у потрази за храном, док су женке имале ексклузивне територије и спремно их браниле од уљеза. У просеку су се мужјаци на једном месту задржавали око 6 дана, док су женке проводиле и до 80 дана на истој територији која је у просеку имал површину од 154 до 266 хектара, премда је било и оних које су се чешће селиле, али незнатан број у односу на укупну популацију.<ref name="Boxall and Lein 1982b">{{cite journal|last1=Boxall|first1=P. C.|last2=Lein|first2=M. R.|title=Possible courtship behavior of Snowy Owls in winter|journal=Wilson Bull.|date=1982|volume=94|page=79-81}}</ref> Током зиме такође може да дође и до дељења тетиторије, односно заједничког живота, када већи број сова живи на малој територији, а удаљеност између јединки је чак мања од 20 метара.<ref name="Holt and Zetterberg 2008" />
 
=== Систем парења ===
Снежна сова је углавном [[Моногамија|моногамна]], иако је забележено пар случајева [[Полигамије|полигамије]]. Није познато да се партнери везују и остају заједно више од једне сезоне, што је и очекивано за високо миграторну, номадску врсту. Што се тиче полигамије, у Канади је забележено да се је мужјак парио са две женке и са њима подигао укупно 15 младунаца који су доживели своју фазу зрелости.<ref name="Watson1957" /> [[Бигамија]] је примећена и код мужјака у [[Норвешка|Норвешкој]], где су се гнезда са женкама налазила на свега 1,3 километара удаљености.<ref name="Hagen1960" /> [[Полиандрија]] је, са друге стране, знатно ређа, и до данас је забележен само један случај када су женку са младунцима у Норвешкој хранила два мужјака.<ref name="Mikkola 1983" />
 
== Вокализација ==
Иако је углавном моногамна врста, један мужјак се може парити и са две женке које се могу гнездити на око километар удаљености.<ref name="Watson1957">{{cite journal|title=The behaviour, breeding and food-ecology of the Snowy Owl ''Nycea scandiaca''|last=Watson|first=Adam|year=1957| doi=10.1111/j.1474-919X.1957.tb01959.x| journal=Ibis| volume=99| issue=3|pages=419–462}}</ref> Већ три недеље након излегања, најстарији младунци стају на ноге и почињу да шетају, али искључиво око гнезда.<ref name="Holt et al. 2015" /> Након тога почињу да се крећу и мало даље од гнезда, углавном заједно, да би се повремено враћали до гнезда, пошто још увек зависе од родитеља.<ref name="Parmelee1967" /><ref name="Robinson1986" /><ref name="Watson1957" /> Након 6—7 недеља од излегања, младунци добијају перје и убрзо постају самостални. Први покушаји полетања се јављају већ са 30 дана старости, али непрекидни лет и потпуно оперјавање се јавља тек након 50—60 дана од излегања.<ref name="Hagen1960" /><ref name="Watson1957" />
 
С обзиром да су арктичка лета веома кратка, младунци имају изузетно мало времена да се осамостале и науче да лове, па је због тога морталитет међу младим птицама изузетно велики и успешност гнежђења варира од године до године, а углавном се заснива на присуству леминга — омиљене хране ове птице. Када је број леминга релативно велики, величина станишта једног пара износи у просеку два квадратна километра, што је довољно велика површина да се подигну сви птићи. Након подизања младунаца, неке јединке остају на истом месту, док друге мигрирају, тражећи простор са више хране или област у којима нема других снежних сова, пошто ова птица, ван сезоне гнежђења, води релативно самачки живот.<ref name="Holt et al. 2015" /><ref name="Pitelka 1955a">{{cite journal|last1=Pitelka|first1=F. A.|last2=Tomich|first2=P. Q.|last3=Treichel|first3=G. W.|title=Ecological relations of jeagers and owls as Lemming predators near Barrow, Alaska|journal=Ecol. Monogr.Condor|date=1955|volume=2557|pages=853-11718}}</ref>
 
<big>'''Младунчад снежне сове'''</big>