Снежна сова — разлика између измена

5.752 бајта додата ,  пре 2 године
нема резимеа измене
 
== Систематика ==
Снежна сова била је једна од многобројних врста птица коју је Лине описао у својој сада већ чувеној 10. едицији ''-{[[Systema Naturae]]}-'' из 1758. године,<ref name="COSEPAC">{{Cite web|url=http://www.cosewic.gc.ca/fra/sct1/searchdetail_f.cfm?id=380&StartRow=1&boxStatus=All&boxTaxonomic=All&location=All&change=All&board=All&commonName=harfang&scienceName=&returnFlag=0&Page=1|title=Harfang des neiges|author=Comité sur la situation des espèces en péril au Canada (COSEPAC)|year=2009|website=COSEPAC|access-date =12. 4. 2010}}</ref> у којој јој је дао биноминално име ''-{Strix scandiaca}-''.{{sfn|Linnaeus|1758|p=92}} Врста је потом пребачена у засебни монотипски род ''-{Nyctea}-''. Међутим, студије из 2002. године, које су упоређивале [[Секвенца нуклеинских киселина|секвенце]] цитохрома б [[митохондријска ДНК|митохондријске ДНК]] (-{mtDNK}-)<ref>{{harvnb|Olsen|Wink|Sauer-Gurth|Trost|2002|pp=223–231}}</ref> потврдиле су да је снежна сова веома слична припадницима рода ''-{Bubo}-'', па је монотипски род ''-{Nyctea}-'' припојен роду ''-{Bubo}-''.<ref>{{Cite book|author1=Wink, M.|author2=Heidrich, P.|year=1999|chapter=Molecular evolution and systematics of the owls (Strigiformes)|title=Owls: A guide to owls of the World|publisher=Yale University Press|location=New Haven, Connecticut|pages=39-57}}</ref> Ипак, неки научници оспоравају ову класификацију, преферирајући и даље биноминално име ''-{Nyctea scandiaca}-''.<ref name="Potapov and Sale 2013">{{harvnb|Potapov|Sale|2013|pp=}}</ref>
 
Данас не постоје подврсте снежне сове, међутим, изумрла, робуснија снежна сова, са око 2 % дужим и 6 % дебљим костима од данашње снежне сове, позната је на основу глацијалних наслага на југу Француске, а описана је као ''-{Nyctea scandiaca gallica}-''.<ref name="Voous1989">{{Cite book|last1=Voous|first1=H.|title=Owls of the Northern Hemisphere|year=1989|publisher=MIT Press|location=Cambridge|pages=}}</ref>
Снежна сова је углавном миграторна врста, с тим да поједине јединке остају на или у близини места размножавања. Ипак, велика разлика у бројности, старости и полу чини сваку годину другачијом и води до разних спекулација о популационој демографији и распрострањености. Верује се да снежна сова мигрира јужно од свог арктичког ареала гнежђења када популација леминга има тенденцију опадања. Повремено се дешава да снежне сове мигрирају две зиме заредом, с тим да друга миграција укључује мањи број јединки.<ref>{{cite journal|last1=Godfrey|first1=W. E.|title=The birds of Canada. Revised Edition|date=1986|publisher=National Museums of Canada|location=Ottawa}}</ref>
 
Оваква веровања су донекле и оправдана, пошто се снежна сова за време гнежђења готово искључиво храни леминзима. У Северној Америци су, на пример, биле забележене 24 велике инвазије између 1833. и 1945. године, у различитим регионима и на различитим географским ширинама.<ref name="Gross1947">{{cite journal|last1=Gross|first1=A. O.|title=Cyclic invasions of the Snowy Owl and the migration of 1945-1946.|journal=Auk|date=1947|volume=64|pages=584-601}}</ref> Ове инвазије биле су повезане са значајним повећањима бројности популација снежних лисица и других предатора леминга, што је довело до закључка да се снежна сова сели када нема довољно леминга, што је отприлике на сваких 3—5 година. Све ово је чак довело до идеја и замисли да се миграције снежне сове могу предвидети.<ref name="Gross1947" /> И заиста, током неких година су предвиђене велике миграције ове сове јужно од њеног ареала гнежђења до јужне Канаде и северних делова Сједињених Држава. Миграторна јата су углавном састављена од младих јединки, обично око 5 месеци старих, мада се неретко јављају и одрасле јединке различите старости.<ref>{{cite journal|last1=Robbins|first1=M. B.|last2=Otte|first2=C.|title=The irruptive movement of Snowy Owls (Bubo scandiacus) into Kansas and Missouri during the winter of 2011-2012.|journal=Kansas Ornithological Society Bulletin|date=2013|volume=64|issue=4|pages=41-44}}</ref> Сове обично стижу у ареале зимовања крајем октобра и почетком новембра,<ref name="Bent1938" /><ref name="Gross1947" /><ref name="Parmelee1992">{{cite journal|last1=Parmelee|first1=D. F.|title=Snowy Owl|publisher=Acad. Nat. Sci|year=1992|location=Washington}}</ref><ref name="Smith 1997">{{cite journal|last1=Smith|first1=N.|title=Observations of wintering Snowy Owls (Nyctea scandiaca) at Logan Airport, East Boston, Massachusetts from 1981-1997.|publisher=U.S. Dept. of Agriculture, Forest Service, North Central Forest Experiment Station|location=St. Paul|year=1997}}</ref> али је у неким годинама овај термин ранији. За сада не постоји квантитативна дефиниција миграције, пошто амплитуда бројности може варирати од миграције до миграције.
 
Понекад је веза између снежних сова и циклуса бројности леминга убедљива, али понекад није. Нажалост, не постоји велики скуп синхроних података који повезује бројност леминга са продуктивношћу снежних сова. Истраживања бројности леминга у северним деловима Аљаске показала су да ова синхронизованост заправо не постоји,<ref>{{cite journal|last1=Pitelka|first1=F. A.|last2=Batzli|first2=G. O.|title=Distribution, abundance, and habitat use by lemmings on the north slope of Alaska|date=1993|publisher=Academic Press|location=London|pages=213-236}}</ref> док су сличне студије у осталим областима Канаде дале различите резултате.<ref>{{cite journal|last1=Krebs|first1=C. J.|title=Are lemmings large Microtus or small reindeer? A review of lemming cycles after 25 years and future recommendations for future work|date=1993|publisher=Academic Press for the Linnean Society of London|location=London|pages=247-260}}</ref> Разлози миграција великих размена нису познати, али храна и временске прилике свакако имају значајну улогу. Једна чињеница је ипак конзистентна: кад год се велике миграције десе, оне су углавном сачињене од јединки млађих од годину дана — показатељ да су популације леминга биле изузетно бројне током сезоне гнежђења пре јесење миграције и да су снежне сове имале продуктивну сезону размножавања.<ref name="Holt and Zetterberg 2008">{{cite journal|last1=Holt|first1=D. W.|last2=Zetterberg|first2=S. A.|title=The 2005 to 2006 Snowy Owl irruption migration to western Montana|journal=Northwestern Naturalist|date=2008|volume=89|issue=3|pages=145-151}}</ref> Такође, примећено је да мужјаци углавном мигрирају најјужније, док женке остају ближе ареалу гнежђења, што је приписано социјалној доминацији, пошто су женке доминантне над мужјацима.<ref>{{cite journal|last1=Kerlinger|first1=P.|last2=Lein|first2=M. R.|title=Differences in winter range among age-sex classes of Snowy Owls Nyctea scandiaca in North America|journal=Ornis Scand.|date=1986|volume=17|pages=1-7}}</ref> У Европи су овакве цикличне миграције снежних сова ретке, вероватно због мале површине под тундром у овој области.<ref name="Cramp1985" />
За време пролећних и јесењих миграција преферира отворена станишта попут обала и прерија. Ипак, неке јединке, када су у нужди, прелећу и шуме и планине како би стигле до тундре за пролеђно гнежђење или отворених станишта за зимовање.
 
Зиму проводи од снежних тундри и отворених, залеђених вода, јужно до ловишта, фарми, обала, мочвара, великих шума и градова који се граниче са отвореним пољима.<ref name="Parmelee1992" /><ref>{{cite journal|last1=Kerlinger|first1=P.|last2=Lein|first2=M. R.|last3=Sevick|first3=B. J.|title=Distribution and population fluctations of wintering Snowy Owls (Nyctea scandiaca) in North America|journal=Can. J. Zool.|date=1985|volume=63|pages=1829-1834}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Fuller|first1=M.|last2=Holt|first2=D.|last3=Schueck|first3=L.|title=Snowy Owl movements: Variation on the migration theme|date=2003|publisher=Springer-Verlag|location=Berlin}}</ref><ref name="Detienne et al. 2008">{{cite journal|last1=Detienne|first1=J. C.|last2=Holt|first2=D.|last3=Seidensticker|first3=M. T.|last4=Pitz|first4=T.|title=Diet of Snowy Owls wintering in west-central Montana, with comparisons to other North American studies|journal=Journal of Raptor Research|date=2008|volume=42|issue=3|pages=172-179}}</ref><ref name="Therrien2011">{{cite journal|last1=Therrien|first1=J. F.|last2=Fitzgerald|first2=G.|last3=Gauthier|first3=G.|last4=Bêty|first4=J.|title=Diet-tissue discrimination factors of carbon and nitrogen stable isotopes in blood of Snowy Owl (Bubo scandiacus)|journal=Canadian Journal of Zoology|date=2011|volume=89|issue=4|pages=343-347}}</ref> Јужно од тундре, снежна сова насељава отворене равне површине које подсећају на тундру,<ref>{{cite journal|last1=Lein|first1=M. R.|last2=Boxall|first2=P. C.|title=Interactions between Snowy and Short-eared owls in winter|journal=Canadian Field-Naturalist|date=1979|volume=93|issue=4|pages=411-414}}</ref> и то углавном пашњаке или обрадиве површине са доста стубова, на којима проводи већи део времена и вреба плен.<ref>{{cite journal|last1=Lein|first1=M. R.|last2=Webber|first2=G. A.|title=Habitat selection by wintering Snowy Owls (Nyctea scandiaca)|journal=Canadian Field-Naturalist|date=1979|volume=93|issue=2|pages=176-178}}</ref>
 
Иако примарно није морска птица, познато је да снежна сова може да проводи зиму и у обалним подручјима јужно од ареала гнежђења, као и у областима отворених вода на Арктику, па је тако чест посетилац бродова, на којима проводи и до неколико дана.<ref>{{cite journal|last1=Fay|first1=F. H.|last2=Cade|first2=T. J.|title=An ecological analysis of the avifauna of St. Lawrence Island, Alaska|journal=Zoology|date=1959|volume=63|issue=2|pages=73-150}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Irving|first1=L.|last2=McRoy|first2=C. P.|last3=Burns|first3=J. J.|title=Birds observed during a cruise in the ice-covered Bering Sea in March 1968.|journal=Condor|date=1970|volume=72|pages=110-112}}</ref><ref name="McRoy1971">{{cite journal|last1=McRoy|first1=C. P.|last2=Stoker|first2=S. W.|last3=Hall|first3=G. E.|last4=Muktoyuk|first4=E.|title=Winter observations of mammals and birds St. Matthew Island|journal=Arctic|date=1971|volume=24|issue=1|pages=63-65}}</ref> У отвореним водама се најчешће храни морским птицама, првенствено [[Морске патке|морским паткама]] и [[Њорке|њоркама]].<ref name="McRoy1971" /><ref>{{cite journal|last1=Gilchrist|first1=H. G.|last2=Robertson|first2=G. J.|title=Observations of marine birds and mammals wintering at polynyas and ice edges in the Belcher Islands, Nunavut, Canada|journal=Arctic|date=2000|volume=53|issue=1|pages=61-68}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Robertson|first1=G. J.|last2=Gilchrist|first2=H. G.|title=Wintering Snowy Owls feed on sea ducks in the Belcher Islands, Nunavut, Canada|journal=Journal of Raptor Research|date=2003|volume=37|issue=2|pages=164-166}}</ref>
 
== Лов и исхрана ==
Снежна сова је способна да убије широк спектар животиња — од малих до сисара знатно већих од ње и птица током целе године. Неке студије наводе преко 100 различитих животиња којима се снежна сова храни током зиме,<ref name="Fisher 1983" /> док друге наводе 14 врста сисара, 43 врсте птица и једну врсту шкољке.<ref name="Detienne et al. 2008" /> Током сезоне узгоја младих у Северној Америци, снежна сова је у великој мери зависна од присутности [[леминг]]а<ref name="Parmelee1992" /> и других малих [[Сисари|сисара]], попут [[миш]]ева, веверица, зечева и других [[Глодари|глодара]], а и у Северној Европи, Скандинавији и Русији је такође забележено да постоји слична зависност од присутности малих сисара.<ref name="Cramp1985" /><ref name="Potapov and Sale 2013" /> Такође може бити и опортунистички ловац, концентришући се на области где је плен обилан.<ref name="Bent1938" /><ref name="Mikkola 1983" /><ref name="Robinson1986" /><ref name="Detienne et al. 2008" /><ref name="Boxall and Lein 1982a">{{cite journal|last1=Boxall|first1=P. C.|last2=Lein|first2=M. R.|title=Feeding ecology of Snowy Owls (Nyctea scandiaca) wintering in S. Alberta|journal=Arctic|date=1982|volume=35|page=282-290}}</ref> Поред тога, често се храни и стрвинама моржа, фоке, лисице, рибе и других мртвих животиња ухваћених у замкама.<ref name="Holt et al. 2015" /> У пелету снежне сове су такође пронађени остаци инсеката и ракова, а забележене су ситуације када је ова сова покупила остатке недавно убијеног ирваса и однела их женки у гнездо.<ref name="Holt et al. 2015" />
За разлику од осталих врста сова, снежна сова може да лови и дању.<ref name="National Geographic">{{cite web|title=Snowy Owl (Nyctea Scandia)|url=http://animals.nationalgeographic.com/animals/birds/snowy-owl/|website=animals.nationalgeographic.com|publisher=National Geographic}}</ref> Веома је истрајна у лову и важи за оптимистичног ловца. Ако промаши да ухвати плен док лети, трчаће за њим да би га заскочила. У овоме јој помажу њена посебна стопала која имају улогу попут ципела за снег. На плен се обрушава са висине, са испруженим ногама наоружаним моћним канџама. Снежна сова је у стању да отера људе, псе, чак и [[ирвас|карибу]] јелене који су се сувише приближили гнезду са младунцима.
 
Храни се углавном на отвореним стаништима као што су пољопривредна поља, обале, травната подручја, мочваре, тундре и морске површине, укључујући обале острва, ледене брегове и [[Полинија|полиније]]. У оваквим стаништима, снежна сова концентрише своје напоре у трагању за храном на оне зоне које садрже велике количине плена.<ref name="Boxall and Lein 1982a" /><ref name="Detienne et al. 2008" /> Тако, на пример, ван сезоне узгоја младунаца, снежна сова лови у мочварама онде где су у великој мери присутне патке, пловке и остале обалске птице, или на пашњацима где је велики број малих сисара и птичје дивљачи. На Арктику је забележено да снежна сова лови морске птице на отвореним стаништима под ледом. Зиму може да проведе и на полинијама далеко на отвореном мору, где се углавном храни њоркама.<ref name="Holt et al. 2015" />
За време сезоне узгоја младих, снежна сова се првенствено храни [[Леминг|леминзима]] и другим малим [[сисари]]ма, попут [[миш]]ева и других [[Глодари|глодара]], али, током периода изобиља плена, поготово током сезоне гнежђења [[Lagopus|снежница]], главна и омиљена храна постају јој птици ове птице. Ипак, разноврсност плена може да варира, поготово током зимског периода. Тада се храни малим сисарима, попут [[Microtus pennsylvanicus|пољског]] и [[Peromyscus|белоногог миша]], међутим, неће избећи ни већи плен, често пратећи ловачке замке како би пронашла храну. Неки од већих сисара који се могу наћи на менију снежне сове укључују [[Зец|зечеве]], [[Бизамски пацов|бизамске пацове]], [[мрмот]]е, [[Веверице (породица)|веверице]], [[кунић]]е, [[Rakun|ракуне]], [[Преријски пас|преријске псе]], [[пацов]]е и [[Кртица|кртице]]. Често се храни и другим птицама, првенствено снежницама, [[Патке|паткама]], [[Гуске|гускама]], [[Шљукарице|шљукарицама]], [[фазани]]ма, [[тетреби]]ма, [[Барске коке|барским кокама]], [[гњурци]]ма, [[галебови]]ма, [[Праве птице певачице|певачицама]], па чак и другим [[Птица грабљивица|грабљвицама]], међу којима и осталим врстама сова.<ref name="National Geographic" />
 
За разлику од осталих врста сова, снежна сова може да лови и дању,<ref name="National Geographic">{{cite web|title=Snowy Owl (Nyctea Scandia)|url=http://animals.nationalgeographic.com/animals/birds/snowy-owl/|website=animals.nationalgeographic.com|publisher=National Geographic}}</ref> тако да се потрага за пленом може одвијати у било које доба дана и ноћи, изузев у тешким временским условима. Време потраге углавном диктирају глад јединке, годишње доба и, уколико је време гајења младунаца, нутритивне потребе женке и младунаца. Када лови појединачно, снежна сова преферира вече, ноћ и рана јутра. Током поларног дана на Арктику, када нема мрака, много активније лови током теоретске ноћи.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
Захваљујући смањеној дужини и густини летног перја, као и смањеној површини барбула, лет снежне сове је, за разлику од конгенеричне буљине, веома тих, готово нечујан, тако да се некад, летећи, спушта и на 20 центиметара од плена пре него што га ухвати у стању мировања.<ref name="Smith 1997" /> Када лови са земље, често користи насипе, стене и брда, али радо прихвата и разне људске творевине попут ограда и телефонских стубова. Такође, не ослања се на чуло слуха као америчка буљина, већ лови уз помоћ свог доброг вида, што је потврђено разним студијама у којима су научници покушали да ухвате снежну сову уз помоћ мамца, који је она видела на удаљености од чак 1,6 километара и успешно избегла замку.<ref name="Smith 1997" />
 
За разлику од осталих врста сова, снежна сова може да лови и дању.<ref name="National Geographic">{{cite web|title=Snowy Owl (Nyctea Scandia)|url=http://animals.nationalgeographic.com/animals/birds/snowy-owl/|website=animals.nationalgeographic.com|publisher=National Geographic}}</ref> Веома је истрајна у лову и важи за оптимистичног ловца. Ако промаши да ухвати плен док лети, трчаће за њим да би га заскочила. У овоме јој помажу њена посебна стопала која имају улогу попут ципела за снег. На плен се обрушава са висине, са испруженим ногама наоружаним моћним канџама. Снежна сова је у стању да отера људе, псе, чак и [[ирвас|карибу]] јелене који су се сувише приближили гнезду са младунцима.
 
За време сезоне узгоја младих, снежна сова се првенствено храни [[Леминг|леминзима]] и другим малим [[сисари]]ма, попут [[миш]]ева и других [[Глодари|глодара]], али, током периода изобиља плена, поготово током сезоне гнежђења [[Lagopus|снежница]], главна и омиљена храна постају јој птициптићи ове птице. Ипак, разноврсност плена може да варира, поготово током зимског периода. Тада се храни малим сисарима, попут [[Microtus pennsylvanicus|пољског]] и [[Peromyscus|белоногог миша]], међутим, неће избећи ни већи плен, често пратећи ловачке замке како би пронашла храну. Неки од већих сисара који се могу наћи на менију снежне сове укључују [[Зец|зечеве]], [[Бизамски пацов|бизамске пацове]], [[мрмот]]е, [[Веверице (породица)|веверице]], [[кунић]]е, [[Rakun|ракуне]], [[Преријски пас|преријске псе]], [[пацов]]е и [[Кртица|кртице]]. Често се храни и другим птицама, првенствено снежницама, [[Патке|паткама]], [[Гуске|гускама]], [[Шљукарице|шљукарицама]], [[фазани]]ма, [[тетреби]]ма, [[Барске коке|барским кокама]], [[гњурци]]ма, [[галебови]]ма, [[Праве птице певачице|певачицама]], па чак и другим [[Птица грабљивица|грабљвицама]], међу којима и осталим врстама сова.<ref name="National Geographic" />
 
Као и већина сова, и снежна сова углавном стоји и чека свој плен, да би се, када га уочи, стропоштала у лету на њега, а ако су птице у питању — хвата их у лету, покушавајући да их обруши. Уколико живи у приобалним деловима, снежна сова се понекад храни и рибом, коју лови тако што је својим снажним канџама извлачи из површинских делова воде. Због ниске хранљиве вредности плена, снежна сова може да поједе и леш. Свака једника мора да поједе између 7 и 12 мишева дневно како би задовољила своје потребе за храном. Да би млади преживели, приближно два леминга су свакодневно потребна, а цела породица конзумира и до 1.600 ових глодара док птићи не одрасту довољно да напусте гнездо. По правилу, најагресивнији родитељи и најспретнији ловци отхране највише младунаца.
 
== Животни век ==
Премда не постоји довољан број дугорочних студија гнежђења, животни век се може одредити на основу студија зимовања, који знатно варира у зависности од тога да ли снежна сова живи у дивљини или заточеништву. Забележени су примерци у заточеништву који су живели и по 28<ref>{{cite journal|last1=Schenker|first1=A.|title=Höchsalter europaischer Vögel im Zoologischen Garten Basel|journal=Ornithol. Beob.|date=1978|volume=75|pages=96-97}}</ref> и 30 година, па чак и сносили плодна јаја до своје смрти. Са друге стране, у дивљини је просечан животни век снежне сове између 15 и 20 година, с тим да су забележени изузеци, односно примерци који су незнатно старији од 20 година.<ref name="Holt et al. 2015">{{cite journal|last1=Holt|first1=Denver W.|last2=Larson|first2=Matt D.|last3=Smith|first3=Norman|last4=Evans|first4=Dave L.|last5=Parmalee|first5=David F.|title=Snowy Owl (Bubo scandiacus)|date=2015|journal=The Birds of North America|publisher=Cornell Lab of Ornithology|editor=P. G. Rodewald|location=Ithaca, New York, USA}}</ref> Неке студије, које су се бавиле овом тематиком, наводе да између 85 и 92 % јединки доживи старост већу од 3 године.<ref name="Therrien2011" />
 
== Природне претње ==
 
== Конзервација ==
У прошлости је велики број снежних сова био убијан, нарочито током зимских месеци у Канади. У периоду 1876—1906. убијано је у просеку 500—1.000 јединки годишње.<ref name="Bent1938" /><ref name="Fisher 1983">{{cite journal|last1=Fisher|first1=A. K.|title=The hawks and owls of the United States in their relation to agriculture|date=1893|publisher=Department of Agriculture, Division of Ornithology and Mammalogy|location=Washington}}</ref> Историјски гледано, снежну сову су често користили у исхрани аутохтони арктички народи — јаја су скупљана, а одрасле јединке убијане за исхрану. Данас се, ипак, ова сова ретко лови. Године 2004. је у Бароуу усвојена резолуција којом се забрањује убијање снежне сове у овом региону, што је значајно смањило број убистава ове сове, али је у осталим регионима Аљаске традиционални лов и даље дозвољен. Године 2012—2013, Аљаски департман за лов и риболов навео је снежну сову као „некласификовану дивљач” — врсту која се може ловити зарад опстанка становника Аљаске.
 
Снежна сова се обично гнезди у удаљеним подручјима која су врло мало погођена људским развојем. У неколико арктичких области, како се људска насеља повећавају, на снежну сову све више утиче развој стамбених насеља. У Бароуу је, на пример, урбанизација довела до изградње зграда у областима у којима снежна сова преферира да се гнезди,<ref name="Holt2009">{{cite journal|last1=Holt|first1=D. W.|last2=Maples|first2=M. T.|last3=Petersen-Parret|first3=J. L.|last4=Korti|first4=M.|last5=Seidensticker|first5=M.|last6=Gray|first6=K.|title=Characteristics of nest mounds used by Snowy Owls in Barrow, Alaska, with conservation and management implications|journal=Ardea|date=2009|volume=97|issue=4|pages=555-561}}</ref> што је довело до измештања ове сове из њеног традиционалног простора гнежђења. Ипак, снежна сова се донекле може прилагодити областима умерене урбанизације, уколико подручје око њеног гнезда остаје неометано.