Манастир Копорин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 7:
|ДРЖ=СРБ
|Врста=
|Време=[[1389]]
|Тип=[[споменик културе од великог значаја]]
|Степен=
Ред 27:
== Историјат ==
Манастирска [[Црква (грађевина)|црква]] подигнута је за време владавине [[
Велика обнова Браничевске епархије у другој половини 20. века почиње са епископом Хризостомом, који је на трон епископа браничевских устоличен [[1952]]. године. Великим пожртвовањем и мисионарском делатношћу (између осталог, био је дугогодишњи уредник својевремено многочитаног Православног мисионара), владика Хризостом увећава монаштво и обнавља манастире. Већ [[1953]]. године цело копоринско братство владика Хризостом премешта у манастир [[Манастир Туман|Тумане]], а у копорински манастир доводи младе и образоване монахе. Један од најбитнијих догађаја за новију судбину манастира била је владикина одлука о претварању Копорина у женски манастир. Године [[1958]]. у Копорин долазе девет монахиња из манастира [[Манастир Ћелије|Ћелије]] код [[Ваљево|Ваљева]]. За настојатељицу је постављена Сара (Ђукетић). Под њеном управом, а касније и мати Серафиме, друге игуманије, и данашње мати Агније, манастир Копорин доживљава своју ренесансу: нов конак је направљен 1962, трпезарија 1966, зграда адаптирана у коначиште за народ 1969, главни конак 1977, дозидан анекс трпезарији 1988, „Прокин конак“ 1997...
| |||