Станица (насеље) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м НиколаБ је преместио страницу Станица (тип сеоског насеља) на Станица
мНема описа измене
Ред 2:
'''Станица''' или '''јурт''' ({{јез-рус|Стани́ца, Юрт}}; {{јез-укр|станиця}}) представљала је политички и привредни центар [[козаци|Козачких]] група углавном на југу [[Руска Империја|Руске Империје]]. Станице су имале статус руралних општина и у њиховом саставу налазило се једно или више козачих насеља. У саставу станица су се налазили не само централни делови насеља већ и сва околна земљишта која су припадала козачким породицама. Станицама су управљали изабрани козачки [[атаман]]и које су бирани од стране козачких породица, а сво земљиште које се налазило у границама једне станице било је у заједничком власништву свих козачких породица које су ту живеле. Сличан демократски систем расподеле власти и добара постојао је још само на подручју [[новгородска област|Новгородске Републике]] током средњег века. „Систем станица” је доживео потпуни колапс након [[Руска револуција|Руске револуције]] за којом је уследила општа колективизација.
 
Станице су имале статус војних насеља и свака станица је била у обавези да у козачке војне одреде у зависности од потребе пошаље један ескадрон војника (од 65 до 75 војника). Куће у станицама су биле углавном изграђене од дрвета, а у средишту сваке станице налазила се православна црква, школа и пијачни трг (мајдан, рус. и укр. ''-{майдан}-''). Како су радно способни мушкарци у станицама били предодређени за војну службу, највећи део привредних активности у њима обављале су жене. Унутар сваке станице обично се налазио млин, а на рубовима и гробље. Станице су неретко биле окружене и дрвеним бедемима који су их штитили од напада непријатеља. Атаман који је управљао станицом равноправно је делио земљу козачким породицама које су ту живеле, а све најважније одлуке које су се тицале свих становника станице доносиле су се уз учешће свих пунолетних мушкараца, односно представника свих породица.
 
Станица као тип руралног насељеног места одржала се и до данашњих дана у јужним деловима [[Русија|Русије]] − [[Адигеја]], [[Волгоградска област]], [[Дагестан]], [[Ингушетија]], [[Кабардино-Балкарија]], [[Карачајево-Черкезија]], [[Краснодарски крај]], [[Ростовска област]], [[Северна Осетија]], [[Ставропољски крај]] и [[Чеченија]].