Непознати кнез — разлика између измена

Према [[Константин VII Порфирогенит|Константину VII Порфирогениту]] двојица браће, чија имена он није записао, су као старешине поделили [[Срби|Србе]] у прадомовини, а један од њих је довео свој део [[Срби|Срба]] из њихове [[Бела Србија|прадомовине]] на [[Балканско полуострво]]. Даље цар [[Константин VII Порфирогенит|Константин VII]] у свом дјелу „[[De administrando imperio|О управљању царством]]” је записао да се та сеоба Срба догодила у време владавине византијског цара [[Ираклије|Ираклија]] (610—641).{{sfn|ВИИНЈ, II|1959|p=46-47. "Треба знати да Срби воде порекло од некрштених Срба, названих и [[Бели Срби|Бели]], насељених с оне стране [[Туркса|Турске]] [писац мисли [[Мађарска|Мађарске]]], у крају који се код њих назива [[Бела Србија|Бојки]] (Βοίκι); њима је y суседству и [[Франачка]], исто као и велика [[Хрватска]], она некрштена, која се назива и Бела. Тамо су дакле и ови [[Срби]] од давнине настањени. Пошто су два брата наследили од оца власт над [[Србија|Србијом]], један од њих, преузевши половину народа, пребегне [[Ираклије|Ираклију]], цару Ромеја; цар [[Ираклије]] га прими и као место насељавања даде му ..."}} Дакле шири временски оквир сеобе Срба на [[Балканско полуострво|Балкан]] је 610-641. У то време већ знамо прво име владара Северних ([[Бела Србија|Белих]]) Срба. Северним [[Срби]]ма је владао [[Дерван]] (Дрвана) 631/32.{{sfn|Псеудо Фредегар}} Т. Живковић је анализом извора замислио да се сеоба Срба на Балкан догодила између [[629]]. и [[632]]. године.{{sfn|Живковић|2002|p=198}} Чини се да је могуће рећи да је сеоба Срба на Балкан била око [[631]].{{sfn|Логос|2016|p=33-35, 43}} Дакле у време сеобе Срба на Балкан Северним Србима владао је кнез [[Дерван|Дрван]]. Зато Дрван може бити само брат вође сеобе, тј. легенарноглегендарног [[Селимир]]а, а никако његов отац. Ранија замисао неких страних и домаћих истраживача ([[Милош Милојевић|Милоша С. Милојевића]] и других) да је вођа сеобе Срба на Балкан био син Дервана је мање вероватна. <ref>Сава С. Вујић, Богдан М. Басарић (1998). Срби са севера (не) заборављени људи. Београд. п. 40</ref><ref>Милош С. Милојевић (1872). [https://books.google.rs/books?id=SuxEAQAAMAAJ&pg=RA1-PA59&redir_esc=y Одломци историје Срба и Србије-југословенских земаља у Турској и Аустрији]. Држава штампање. п. први</ref>