Слободан Минић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{рут}}
{{ВуД у Србији подржан од Министарства културе|институција=[https://www.muzej-jugoslavije.org/ Музеју Југославије]|програм стажирања=[[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј Југославије 2018|програма стажирања]]}}
{{Херој М
Линија 21 ⟶ 20:
 
== Биографија ==
Слободан Минић се родио у селу [[Бања (Аранђеловац)|Бања]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]], [[16. јануар]]а [[1920]]. године у сиромашној сељачкој породици. Постао је члан [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] [[1940.]] године када се повезао са лево оријентисаним омладинцима. Након слома државе у [[Априлски рат|Априлском рату]] одмах је ступио у партизане и за кратко време постао комесар 8. чете [[Први шумадијски партизански одред|Првог шумадијског партизанског одреда]]. Учествовао је у свим борбама које је овај одред водио у [[Шумадија|Шумадији]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=562}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=742}}
 
Када су се партизанске снаге повукле према Санџаку[[Санџак]]у, Слободан се вратио у свој крај и ту са групом бораца наставио политички рад окупљен око Окружног комитета КПЈ за Крагујевац. Успостављањем везе са Покрајинским комитетом Слободан је постао секретар Среског комитета Партије за орашачки срез. Истакао се у борби против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] у селу [[Душковци]] код [[Пожега|Пожеге]] у новембру 1941. године када је разбијен четнички одред „Кораћ”. Учествовао је у обнављању 1. шумадијског партизанског корпуса „Милан Благојевић” на [[Букуља|Букуљи]]. УчествоаоСа јеодредом усе борбамаборио против [[љотићевци|љотићеваца]] у [[Рабровац|Рабровцу]], [[недићевци|недићеваца]] у [[Даросавa|Даросави]] и немачкихи војника, жандарма и бјелогардејаца у [[Трешњевица|Трешњевици]]. Када је 1. шумадијска бригада отишла за Санџак у новембру 1943. године, Слободан је остао да ради на спровођењу закључака војнополитичког саветовања на Букуљи и учвршћивању партијских руководстава по срезовима.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=562}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=742}}
 
Погинуо је 10. фебруара у селу [[Врбица (Аранђеловац)|Врбица]] где се скривао са Милићем Радовановићем и Милорадом Илићем. Убијен је у изненадном нападу четника и љотићеваца. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославије]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=532562}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=742}}
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}