Дучо ди Буонинсења — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 33:
Његова уметност се заснива на [[Византијска уметност|византијским]] узорима, нарочито на [[уметност]]и епохе [[Палеолози|Палеолога]]. Дучо је познавао рад свога фирентинског колеге [[Чимабуе]]а. За њих је заједнички начин представљања фигура - монументалан и меланхоличан у исто време. Дучова дела карактеришу меке елегантне линије и рафинирани избор [[Боја|колорит]]а.
 
О Дучовој младости није ништа познато и не знамо ни ко је био његов учитељ. Историчари сматрају на основу сличности са сликама [[Чимабуе]]а могао управо овај сликар бити његов учитељ. Са Дучовим именом се први пут сусрећемо [[1278]], када је добио од Сијенског већа радове на украшавање већнице.Само неколико олакшаних информација доступне су за неколико година које је Дучо живео након завршетка Маестe . Имао је просперитетну радионицу из које су настали други радови, али изгледа да су их у великој мери извршили ученици. Његово финансијско стање морало је бити сасвим добро, јер је до 1304 купио виноград у суседству Сиене. Ипак, 1313. године поново је био у великим дуговима. Након његове смрти у дуговима су остали супруга Тавиана и седам деце. Двоје најмлађе дјеце, Галгано и Гиоргио, били су сликари, али ништа није познато о њиховом раду или њиховој заслуги. Идентитет једног од његових директних следбеника је познат, његов нећак Сегна ди Буонавентура.
 
 
Прво познато Дучово дело је Мадона са анђелима око [[1285]]. године коју је уметник насликао за цркву Санта Марија Новела у којој је још увек видљив ирационални контекст који је он одстранио. На другој страни његова лица на медаљонима имају физиогномске црте.