Википедија

Тоза Марковић (предузеће) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 26:
Фабрику је основао родоначелник цигларства и црепарства на овим просторима Михаел Бон [[1866.]] године. Он је [[1880.]] године створио концерн „Бон и компанија” у чијем саставу су биле и фабрике у [[Будимпешта|Будимпешти]], [[Бекешчаба|Бекешчаби]], [[Винковци]]ма и [[Нови Бечеј|Новом Бечеју]]. Оно је било највеће предузеће у Угарској и највеће индустријско постројење у Банату чији су власници били Немци. Крајем XIX века почиње прелазак са мануфактурне производње на израду цигле и црепа уз помоћ парних преса. Производили су се модели црепова 253 и 272. На почетку фабрика браће Бон производила је 17 милиона црепа и 3 милиона цигала и сав асортиман је био распродат. Фабрика је [[1900]]. године добила добила златну медаљу за цреп на Светској изложби у [[Париз]]у.<ref name="политика">{{cite web|title=Век и по „Тозе Марковића”|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/366874/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%92%D0%B5%D0%BA-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE-%D0%A2%D0%BE%D0%B7%D0%B5-%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0|website=politika.rs|accessdate=17. 5. 2018}}</ref><ref name="toza" />
 
Концерн се 1907. године распао а Бону су припале циглане у [[ЖобољЖомбољ]]у, [[Кикинди]], [[Бекешчаба|Бекешчаби]] и Шарлевилу (данас [[Банатско Велико Село]]). Након [[Први светски рат|Првог светског рата]] Бонове фабрике су се нашле у три различите државе, али то му није сметало да настави посао. Повукао се [[1920]]. године из посла и циглане поделио синовима. Стефан Бон постао је власник циглане у Кикинди. Михаел Бон је умро [[1930.]] године, али је циглана наставила да послује успешно све до почетка Другог светског рата.<ref name="toza">{{cite web|title=150. godina fabrike "Toza Marković"|url=http://toza.co.rs/wp-content/uploads/2017/02/Binder1.pdf|website=toza.co.rs|accessdate=17.5.2018}}</ref>
 
=== Државно власништво ===
Након Другог светског рата дошло је до [[Национализација|национализације]], тј. процеса принудног прелаза у државну својину крупних свих привредних предузећа која су до тада била у приватном власништву. Влада НР Србије донела је решење септембра 1946. године којим се у Кикинди формира предузеће за производњу грађевинског материјала од глине − Индустрија цигле и црепа „Тоза Марковић.” Име је добила по [[Тоза Марковић|истоименом]] [[народни херој Југославије|народном хероју]]. Фабрика је међу првима организовала раднички савет који је [[1954]]. године донео одлуку да се фабрика назове индустрија грађевинског материјала [[Тоза Марковић]] по народном хероју. Године [[1956.]] основана је фабричка лабораторија. Годину дана касније електрична енергија заменила је парну машину, а [[1971.]] покренута је аутоматизована линија за прављење црепа. Током шездесетих и седамдесетих година много је улагано у модернизацију фабрике. Тоза Марковић [[1975]]. производи једну трећину црепа црепа од укупног броја који настаје у држави. Од [[1978.]] године почиње производња синтел плочица.<ref name="toza" />
 
Председник државе [[Јосип Броз Тито]] одликовао је фабрику [[1976]]. године [[Орден рада|Орденом рада са црвеном звездом]]. Она је крајем осамдесетих година између осталих извозила у [[Канада|Канаду]], [[Данска|Данску]], [[Немачка|Немачку]], [[Холандија|Холандију]], а рекорд у количини производње црепа остварен је [[1989]]. године када је извежено 100 милиона комада.<ref name="политика" />
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тоза_Марковић_(предузеће)”