Квантна механика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
исправљене лоше граматичке конструкције, погрешни технички детаљи |
Филозофски дио је написан конфузно и са пар грешака, као што је инсинуација да је квантна механика некаузална. ЕПР парадокс који се јавља услед квантне заплетености не ремети каузалност што је и показано једном од но-го теорема. Ајнштајнов предлог јесте био да овај парадокс води до дејства на даљину, али је показано да ово није класично дејство у смислу преноса информација или енергије, већ последица пробабилистичке природе квантног стања композитних система. |
||
Ред 64:
=== Математичка формулација ===
У математички ригорозној формулацији квантне механике, коју су развили [[Пол Дирак]] и [[Џон фон Нојман]]<ref>Von Neumann, John, and ROBERT T. BEYER. Mathematical Foundations of Quantum Mechanics: New Edition. Edited by Nicholas A. Wheeler, NED - New edition ed., Princeton University Press, 2018. JSTOR, www.jstor.org/stable/j.ctt1wq8zhp.</ref>, могућа стања квантног система су представљена јединичним векторима (познатим као „вектори стања") настањеним у [[комплексан број|комплексном]] [[сепарабилност|сепарабилном]] [[Хилбертов простор|Хилбертовом простору]] (познатом под именом „простор стања"), дефинисаном до на комплексни број јединичне норме (фазни фактор). Другим речима, могућа стања су тачке у [[пројективни простор|пројективном простору]]. Конкретна природа овог Хилбертовог простора зависи од система; на пример, простор стања за стања положаја и импулса је простор [[квадратно-интеграбилне функције|квадратно-интеграбилних функција]], док је простор стања за спин једног протона само производ две комплексне равни. Свака опсервабла је представљена [[хермитски оператор|хермитским оператором]] чији је [[Домен (математика)|домен]] густ у простору стања у коме он делује. Свако својствено стање опсервабле одговара [[својствени вектор|својственом вектору]] оператора, а придружена [[својствена вредност]] одговара вредности опсервабле у датом својственом стању. Уколико је спектар оператора дискретан, опсервабла може да има само дискретне вредности из датог спектра.
Временска еволуција квантног стања је описана [[Шредингерова једначина|Шредингеровом једначином]], у којој је [[Хамилтонијан]] [[оператор]] који генерише временску еволуцију.
Ред 97:
Због бројних резултата који противурече интуицији квантна механика је од самог заснивања иницирала бројне филозофске дебате и тумачења. Протекле су деценије пре него што су били прихваћени и неки од темеља квантне механике попут [[Макс Борн|Борновог]] тумачења [[амплитуда вероватноће|амплитуде вероватноће]].
Копенхагеншка интерпретација остаје углавном прихваћена од стране физичара и после скоро 100 година од њеног објављивања. На основу ове интерпретације, природа вероватноће квантне механике није ''привремена'' одлика која ће постепено бити замењена детерминистичком теоријом, већ је процес мерења неунитарни процес у ком класични систем (мерни апарат) интереагује са квантним стањем и доводи до тзв. редукције таласног вектора. Уколико се прихвати неки облик реализма у филозофији науке, јавља се проблем дистинкције између класичног и квантног система, јер су класични системи такође формирани од објеката за које најадекватнији опис долази из квантне механике. Други проблем настаје у примени квантне механике у космологији, где је систем који се аналиѕира цели универѕум, где постаје бесмислено говорити о посматрачу који врши мерења над ансамблом универзума. Због тога је дошло до развоја формулације конзистентних историја, у чему су учествовали Омнес, Гел-Ман, Грифитс и други. Ова формулација се често сматра пост-еверетовском због духа у ком је формулисана, иако по речима Гел-Мана представља рашчишћавање непрецизности у оквиру копенхагенске интерпретације.
Алберт Ајнштајн, као један од оснивача квантне теорије, није прихватио неке од философских или метафилософских тумачења квантне механике као што је одбијање детерминизма.
== Историја ==
| |||