Варшавски пакт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
Генерал-пуковник [[Вацлав Прчлик]] је већ био јавно оптужио Варшавски пакт на телевизијској новинској конференцији да је неравноправан савез и изјавио да је чехословачка армија спремна да, у случају потребе, силом брани суверенитет земље. [[20. август]]а [[1968]], сила која се састојала од 23 совјетске дивизије је ушла у Чехословачку. Учешће у инвазији су имале и једна мађарска, две источнонемачке и две пољске дивизије заједно са једном бугарском бригадом. Румунија је одбила да пошаље трупе.
Интервенција је била објашњена [[Брежњевљева доктрина|Брежњевљевом доктрином]], која гласи: ”Када снаге које су непријатељске према социјализму покушају да преокрену развој неких социјалистичких земаља према капитализму, то постаје не само брига земље, већ и заједнички проблем и брига свих социјалистичких земаља”. Подразумевано у овој доктрини је било да је вођству Совјетског Савеза било резервисано право да дефинише [[социјализам]] и [[капитализам]].
Након инвазије Чехословачке, Албанија је протестовала званично напуштајући Варшавски пакт, иако га је престала подржавати још [[1962]]. Румунски вођа, [[Николаје Чаушеску]] је прогласио инвазију за кршење и међународних права и принципа Варшавског пакта о узајамном немешању у унутрашња питања, казавши да је једино заједничка самоодбрана против спољашње агресије била оправдана мисија Варшавског пакта.
| |||