|
| посед = [[Брибир (Скрадин)|Брибир]]
| грб = Šubići 3.JPG
| држава = [[Хрватска]], [[Босна]]
| звања = [[жупан]], [[кнез]], [[бан]]
| оснивач = [[Будец]]
| година = 11. век - 1456. година
}}
'''Шубићи''' су били [[Хрвати|хрватски]] [[средњи век|средњовековни]] великашки[[великаш]]ки род који је управљао [[Брибир (Скрадин)|брибирском]] жупом до половине 15. века. Најистакнутији представник породице био је [[Павле I Шубић|Павле Шубић]]. У првој четвртини 14. века Шубићи су владали деловима [[Босанска бановина|Босанске бановине]].
== Историја ==
[[Датотека:Bribir6 2.JPG|250px|мини|лево|Печат брибирских кнезова]]
[[Брибир (Скрадин)|Брибир]] се данас налази у [[Далмација|Далмацији]] у [[Хрватска|Републици Хрватској]]. Простире се на равном брегу око петнаест километара северозападно од Скрадина[[Скрадин]]а, у близини старог пута ка [[Задар|Задру]] који пролази кроз Бенковце. У [[Римско царство|римском]] периоду био је познат као Варварија. Имао је статус муниципијума. [[Византијско царство|Византијски]] цар [[Константин Порфирогенит]] у 10. веку пише о [[Хрвати]]ма који су се населили у 7. веку на просторе Далмације и организовали се у једанаест земаља (жупанија) од којих је једна била и Брибир, на месту старе Варварије. У документима се вође ових племена називају principes Breberienses или кнезови Брибирски. Потицали су из племена Шубића. Шубићи су играли значајну улогу у 13. и 14. веку. [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарски]] краљ [[Бела IV]] потврдио је Шубићима држање Брибирске жупе 1251. године. Врхунац моћи Шубићи су доживели током владавине [[Павле I Шубић|Павла I Шубића]] (1273-1312) који је био кнез Сплита и приморски бан, као и господар великих делова Босне са [[Хумска земља|Хумском земљом]]. Павле се користио грађанским ратом у Угарској који је избио 1290. године након смрти [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV Куманца]]. Око круне су се борили [[Андрија III Млечанин|Андрија III]], унук [[Андрија II Арпадовић|Андрије II]] и [[Анжујци]] предвођени [[Карло Мартел Анжујски|Карлом Мартелом]]. [[Сремска земља|Сремски]] краљ [[Драгутин Немањић|Драгутин]] и његови син [[Владислав II|Владислав]] подржавали су [[Арпад]]е. Павле је повластице добијао од обојице претендената који су настојали да га привуку на своју страну. Потчинио му се и [[Хрватин Стјепанић]], кнез [[Доњи Краји|Доњих Краја]] и родоначелник средњовековне великашке породице [[Хрватинићи|Хрватинића]]. Павле и његов брат [[Младен I Шубић|Младен I]], босански бан (1302-1304), воде рат против [[Стефан I Котроманић|Стефана I Котроманића]], Драгутиновог зета, који је са [[Пријезда II Котроманић|братом]] на банском престолу наследио [[Пријезда I Котроманић|Пријезду]] (између 1287. и 1290). Младен I је 1304. године погинуо у сукобу са [[Црква босанска|босанским јеретицима]] те је Павле на бански престо поставио свога сина [[Младен II Шубић|Младена II]]. (1304-1322). Након смрти Стефана Котроманића, његова [[Јелисавета Немањић|удовица]] се са сином повлачи у Дубровник. Убрзо се, међутим, вратила у Босну код Младена II који је узео у заштититу малолетног [[Стефан II Котроманић|Стефана II Котроманића]] кога 1314. године поставља на бански престо.
Користећи се сукобима Младена и Трогира и Шибеника (1319), угарски краљ [[Карло Роберт]] прогласио је Младена неверним вазалом и покренуо је рат против њега. Младен је истовремено водио и неуспешан рат са српским краљем [[Милутин Немањић|Милутином]] (1282-1321). Хрватинови синови, [[Павле Хрватинић|Павле]], [[Вукац Хрватинић|Вукац]] и [[Вукослав Хрватинић|Вукослав]], стају на страну угарског краља и Стефана Котроманића (кога је Карло Роберт узео у заштиту). Младен је [[битка код Блиске|поражен]] и лишен банског достојанства 1322. године. Шубићи након свргавања Младена губе највећи део својих територија. Ипак, одређене територије задржала су Младенова браћа и нећаци, [[Младен III Шубић|Младен III]], [[Павле III Шубић|Павле III]], [[Божидар Шубић|Божидар]], [[Јурај I Зрински]]. Брибир, Скрадин, Клис и Омиш били су и даље у њиховим рукама. Глава породице најпре је био [[Јурај II Шубић|Јурај II]], а потом његов син Младен III. Младен је 1348. године умро од куге. Био је ожењен [[Јелена Немањић Шубић|Јеленом]], сестром [[Српско царство|српског]] [[Цар Срба и Ромеја|цара]] [[Душан Силни|Душана]] (1331-1355). Последњи брибирски кнез био је прапраунук Павла III, [[Јаков II Шубић|Јаков II]]. Обављао је и функцију хрватског подбана у време [[Карло Курјаковић Крбавски|Карла Курјаковића Крбавског]] (1411-1413). Јаковљевом смрћу (1456) изумро је главни огранак Шубића.
|
