Историјски музеј Србије — разлика између измена

Историјски музеј Србије је музејска установа комплексног типа која има задатак да прикупља, чува, изучава, стручно и научно обрађује материјална сведочанства историје Србије, одржава и попуњава музејске збирке, као и информације и документацију о њима и чини их доступним јавности. Задатак Музеја је и да на одговоран и стручан начин кроз музејске поставке артикулише и интерпретира знања о прошлости Србије и српског народа, као и осталих народа и култура на територији Србије, и остварује комуникацију јавности са националном историјском баштином.

Оснивање Музеја текло је у неколико фаза. Први покушај, који није остварен, учињен је [[1950]]. године доношењем Уредбе о оснивању Историјског музеја [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]]. Други покушај учињен је [[1954]]. године поводом обележавања 150-годишњице подизања [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], када је направљена изложба посвећена овој теми која је потом пренета у Конак кнеза Милоша Обреновића у Топчидеру. Тако је формиран Музеј Првог српског устанка, чија се концепција заснивала на обради материјала Првог (1804–1813) и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] ([[1815]]) као догађаја од изузетне важности за српски народ, којима је започет процес установљавања модерне српске државе и њеног признавања као независног међународног субјекта.

Према Решењу о утврђивању надлежности музеја према врстама уметничко-историјских дела и према територији, Историјски музеј Србије је надлежан за обављање послова заштите уметничко-историјских дела од значаја за историју Србије.

Историјске збирке у Историјском музеју данас формиране су управо на основу ове надлежности, узимајући у обзир пре свега различит материјал од којих су предмети израђени, различите услове њиховог чувања, али и лакше и прегледније вођење евиденција, односно документације о њима. Првобитно јединствено устројство Историјске збирке, у коју су били укључени и предмети од којих су касније формиране Ликовна и Збирка примењене уметности, напуштено је кад се музејски фонд увећао. Археолошка, Нумизматичка и Етнографска збирка, Збирка копија [[Фреска|фресака]] и [[икона]], Збирка архивалија, Збирка старе и ретке књиге, као и фондови Милутиновића и Валтровића, [[Ђорђе Станојевић|Ђорђа Станојевића]] и [[Јован Илкић|Јована Илкића]] од почетка су конституисани као посебне целине.