Прво бугарско царство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
мНема описа измене
Ред 70:
Крајем 9. и почетком 10. века, бугарска држава проширена је до [[Епир]]а и [[Тесалија|Тесалије]] на југу, до [[Босна|Босне]] на западу, а контролисала је делове данашње [[Румунија|Румуније]] и Источне [[Мађарска|Мађарске]] на северу. [[Српске државе|Српска држава]] је настала средином 9. века као одговор на бугарску експанзију до [[Западна Морава|Западне Мораве]]{{sfn|Fine|1991|p=110}}. Балансирајући између Бугарске и [[Византијско царство|Византије]], [[српски владар]]и су успешно избегли неколико бугарских инвазија све до 924. године када ју је подредио гроф [[Софија|Софије]], [[Мармаис]] ([[Српско-бугарски ратови (средњовековни)|Српско-бугарски ратови]]). У време владавине [[Симеон I|Симеона I]], бугарска држава достигла је свој врхунац територијалног проширења.<ref>Енциклопедия България, Академично издателство "Марин Дринов", 1988</ref> Симеон је током своје владавине водио више ратова против Византијског царства са циљем да освоји сам Цариград. Граница Првог бугарског царства на југу простирала се до [[Атика|Атике]]. Симеон је узео титулу "Император (цар) Бугара и Грка". Титулу му је признао папа, али не и византијски цар и патријарх.
 
Између 894. и 896. године Симеон је победио [[Византијско царство|Византинце]] и њихове савезнике [[Мађари|Мађаре]]{{sfn|Fine|1991|p=139}} у "Трговинском рату". Византијски цар [[Лав VI]] је 894. године донео одлуку да бугарским трговцима забрани приступ у [[Цариград]]. Преусмерио их је у [[Солун]] где су били изложени вишим порезима. Ову одлуку Симеон је искористио као повод за избијање рата.<ref>Delev, Bǎlgarskata dǎržava pri car Simeon.</ref>{{sfn|Fine|1991|p=137}}. Одлучујућа битка вођена је [[Битка код Бугарофигона|код Бугарофигона]]<ref>Златарски, История на Първото българско царство, с. 316.</ref>. Симеон односи победу након чега је закључен мир. Мир је, међутим, често кршио сам Симеон<ref>Златарски, История на Първото българско царство, с. 321.</ref>. Године 904. освојио је Солун кога су претходно [[Пљачка Солуна (904)|опљачкали]] Арапи. Вратио га је Византији тек када је Бугарска добила све македонске територије насељене словенским становништвом и 20 тврђава у Албанији, укључујући и Драч<ref>Бакалов, История на България, "Симеон І Велики"</ref>. Након смрти византијског цара [[Александар (византијски цар)|Александра]] (913), Симеон напада византијску Тракију, али пристаје да обустави напад у замену за признавање његове царске титуле и удајом његове кћери за [[Константин VII Порфирогенит|Константина VII]], будућег цара{{sfn|Runciman|1930|p=157}}{{sfn|Fine|1991|pp=144–148}}, а он сам постане регент малолетног [[Константина]]. Међутим, царева мајка, [[Зоја (царица)|Зоја]], одбија Симеонову победу те је рат настављен. Одлучујућа битка вођена је 20. августа 917. године код Анхијала. [[Битка код Анхијала (917)|Битка код Анхијала]] једна је од највећих у средњем веку<ref>Dimitrov, Bulgaria: illustrated history.</ref>. Византинци су претрпели један од својих највећих пораза. На бојнопбојном пољу оставили су 62.000 људи<ref>Bakalov, Georgi. Том 5 от История на българите: Военна история на българите от древността до наши дни. TRUD Publishers. {{page|year=2003|isbn=978-954-621-235-1|pages=}}</ref>. Остатак непријатељске војске Симеон је поразио код Катасиртаија<ref>De Boor, Саrl Gothard (1888). Vita Euthymii. Berlin: Reimer. стр. 214.</ref> Освајање самог Цариграда спасио је напад [[Срби|Срба]] на западну Бугарску. Срби су поражени, али је њихов напад омогућио адмиралу (касније и цару) [[Роман Лакапин|Роману Лакапину]] да припреми одбрану града. У наредној деценији, Бугари овладавају целим Балканским полуострвом изузев Цариграда и [[Пелопонез]]а. Ширење ка [[Хрватска|Хрватској]] зауставио је краљ [[Томислав I]] у одсудној бици која је вођена 926. године<ref>Bakalov, Istorija na Bǎlgarija, "Simeon I Veliki"</ref>
 
== Опадање ==