Ислам — разлика између измена

7.938 бајтова додато ,  пре 1 године
Историја Ислама и Хадиса
м (Враћене измене 37.19.109.76 (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
ознаке: поништење враћање
(Историја Ислама и Хадиса)
{{Ислам|ек=да}}
'''Ислам''' ({{јез-арап|إسلام}}) је монотеистичка [[Аврамске религије|аврамска религија]] која потиче од учења [[Мухамед]]а из [[7. век]]а. Заснива се на вери у једног Бога ({{јез-арап|[[Алах|Allah]]}}), изабраност Мухамеда за божијег посланика, [[предодређење|предодређеност]] људске судбине, награду за добра дела и казну за лоша, [[страшни суд|судњи дан]] и [[васкрсење]] мртвих. Постулати ислама објављени су у [[Куран]]уХадисима одн. Збиркама исламских књига, светоја књизиу сам темељ ислама спада и света књига Куран. Куран је писан на арапском језику и садржи 114 сура (поглавља). Куран је збирка откровења којекоји јесу искључиво од Свевишњег Бога, аи представља искључиво Божију реч. Та посланица је Мухамеду преношена преко [[гаврило|анђела Гаврила]] (арап: мелека Џибрила),. Он је у пустињској пећини примиоволео Мухамедда се осамљује и размишља о Створитељу читавог света и свих бића и сила. Њему тада једном приликом силази са небеса анђео Гаврило и приказује му се у лику анђела и налаже му одмах да учи у име Господара свих светова који ствара...
 
Следбеници ислама се називају [[муслимани]], „они који се потчињавају“ Божјој вољи.<ref>L. Gardet; J. Jomier "Islam". Encyclopaedia of Islam Online (2007-05-02).</ref>. У свету има преко 2 милијарди муслимана, што чини ислам другом највећом религијом после хришћанства<ref>{{cite web |url=http://www.adherents.com/Religions_By_Adherents.html#Islam |title=Major Religions of the World—Ranked by Number of Adherents |accessdate = 3. 7. 2007 |format=HTML}}</ref> Основне обавезе сваког муслимана су вера у једног Бога (Алаха) и Мухамеда као његовог посланика, [[молитва]] пет пута дневно, [[пост]] у месецу Рамазану, давање милостиње и [[hadžiluk|хаџилук]] (ходочашће у [[Мека|Меку]]) бар једном у животу. Готово сви муслимани припадају једној од две главне исламске групе: [[сунизам|сунитима]] (80%) или [[шиизам|шиитима]] (20%). Ислам је преовлађујућа религија на [[Средњи исток|Средњем истоку]], као и многим државама [[Африка|Африке]] и [[Азија|Азије]]. Муслиманске заједнице постоје такође у [[Србија|Србији]] и земљама [[Балканско полуострво|Балкана]].
 
== Увод ==
{{main|Предисламска Арабија}}
[[Датотека:Allah-green.svg|мини|десно|[[Алах]], арапским писмом]]
У преисламској [[Арабијско полуострво|Арабији]] је владао древни семитски [[политеизам]]. Свако племе је обожавало свог главног бога или богињу, у облику камена, мождаили метеорскогглиненог порекла,кипа или дрвета или шумарка. Они су били слављени у храмовима, давањем понуда и жртвовањем животиња. Постојање злих духова, било је универзално познато и тако ће остати и у исламу. [[Алах]] ([[Бог]]) није био је поштован заједно са важним арапским богињама, и гозбе, прославе и ходочашћа приликом обожавања кипова представљавали су уобичајене активности.
 
Према исламском обичају, забрањено је приказивање Мухамедовог лика. Муслиманима је забрањено ношење амајлија, амулета, фотографија и кипова, а за сваку велику незгоду која их задеси морају се за помоћ и/или покајање обратити свевишњем Господу Богу.
 
У предисламској Арабији су постојали и понеки [[henoteizam|хенотеисти]], који су поштовали једног бога као главног између осталих, и монотеисти, као у култу ал-Рахмана. У градовима у оазама, као што је Јатриб који ће касније бити назван [[Медина]], налазила су се велика и утицајна јеврејска племена (која потичу од Авраама (Абрахама, одн. Ибрахима). Северне и источне области су, преко важних трговинских пута, биле под снажним хеленистичким и римским утицајем. Ту се политеизам сретао са арабизованим [[јудаизам|јудаизмом]] и византијским [[хришћанство]]м. Прозелитске мисије које су слали хришћани су успеле да придобију неке преобраћенике (нпр. из породице Мухамедове прве жене), али као страно откровење, хришћанство није спремно прихватано.<ref name=autogenerated1>Мирча Елијаде, Водич кроз светске религије, Народна књига, 1996.</ref> У [[6. век]]у наше ере, [[Мека]], са својим ЋабаКјаба храмом у коме се налазио чувени црни метеориткамен, представљала је религиозни центар централне Арабије и мали али важан трговачки град. Иначе Кјаба (Каба) коцкасти храм представља први Храм који је подигну на овом тлу а подигао га је Авраам (Абрахам, Ибрахим). Велике разлике између богатих трговаца и сиромашних становника улице, груби обичаји и декадентни морал мучили су и притискали Мухамеда.<ref name=autogenerated1 />
 
=== Етимологија ===
== Веровање ==
 
Ислам се заснива на вери у једног Бога, изабраност [[Мухамед]]а за последњег и задњег Божијег посланика, [[предодређење|предодређеност]] људске судбине, награду за добра дела и казну за лоша, [[страшни суд]] и [[васкрсење]] мртвих. Следбеници ислама верују да је Бог послао своју објаву Мухамеду, преко анђела Гаврила (Џибрила), као што је слао објаве и осталим пророцима: [[Адам]]у, Ноју, Авраму, Давиду, Соломону, Мојсију и Исусу. Муслимани држе да је ислам иста она вера коју су вековима проповедали Божји посланици још од Адама (Адема). Будући да су претходне објаве људима измењене или делимично заборављене, Бог је послао Куран да би указао човечанству на прави пут побожности, а Мухамеду предао посланицу која није само за Арапе већ за читаво човечанство. Како се у Исламским књигама (Хадиси) помиње, та посланица и Куран су послати као милост свим световима. У исламу се на то мисли и као милост животињском свету, свету духова итд.
Мухамед је људима пренео од Господа Бога да на Земљи живимо сами, већ и са духовима (џини) који су је и пре нас настањивали. Зли духови се називају шејтанима (сотонама) а добри духови - џини верници.
Поступак укљањања злог џина (демона, одн. злог духа) се назива Рукја, док се за исти чин у хришћанству користи термин егзорцизам.
И дан данас се широке народне масе различитих вероисповести обраћају хоџама (исламских свештеницима) који су за рујку акредитовани, не би ли се спасили од злог утицаја или лоше судбине која их је задесила.
Често се иста организује и групно, али је обавезно да буде неко од старијих и снажнијих у присуству "пацијента" коме се рујка учи (гласно изговање одређених и специфичних делова Курана који имају моћ чак и да тог демона живог и спале ако се не жели "одселити" и напустити особу).
 
 
=== Бог ===
 
=== Бог ===
{{main|Алах}}
Муслимани верују у једнога Бога (арапски: [[Алах]]), творца и нествореног, свемогућег и милосрдног, који је слао објаве преко посланика (пророка) свим људима Израиља, одн. јеврејима.
Доласком Мухамеда као посланика, његова се посланица прва и једина објављује свим народима, читавом човечанству и "свим световима" како то Господ Бог каже.
 
У свом уводном говору у делу "[[Стаза речитости]]", Мухамедов зет [[Алија]] ибн Еби Талиб овако дефинише исламски монотеизам: “У вери је на првом месту признање Њега - једног и јединог Свевишњег Господа Бога, Створитеља и Владара свих светова, свих створења и свих сила. Савршеност признавања Њега јесте сведочити Гада нема другог Бога осим једног јединог Свевишњег Господа (ла илахе ил Алах). Савршеност сведочења о Њему јесте веровати у Једноћу Његову. Савршеност веровања у Једноћу Његову јесте сматрати Га чистим, Најмилостивијим, Најсамилоснијим, Најмилосрднијим, јединим Свезнајућим, јединим Свемудрим и јединим Свемоћним. А савршеност чистоте Његове узвишености јесте одрицати Му овоземаљска "социјална" својства, пошто је свако својство доказ да је оно различито од оног чему је приписано, а све оно чему је нешто приписано различито је од својства. Тако, свако ко Богу приписује својства признаје Њему слична, а ко признаје Њему слична сматра Га двојношћу, а ко Га сматра двојношћу признаје делове за Њега, а ко признаје делове за Њега погрешно Га схвата, а ко Га погрешно схвата означава Га, а ко Га означава ограничава Га, а ко Га ограничава одређује Га бројем.”
Господ је, пише у Курану, један једини Свевишњи Господ Бог, који је "уточиште сваком", који "није родио и рођен није, и нико Му раван није".
Обзиром да се ислам заснима на вери у једног Бога (Алаха), не би требало да то име Господа (Алах) буде препрека у разумевању вере. Ово из разлога што је у исламу - посланику Мухамеду било од Бога дозвољено и наређено да људима пренесе ово једно од Његових имена - Алах. Иначе компарације ради, Исус је Свевишњег Господа Бога називао - Иллах. Зато када се спомене реч Бог, за неке особе са других подручја би то по тамошњој традицији* значило Зевс, док би за неке друге значило Афродита, Аполон, Тор, итд. Објављивањем једног од својих имена (Алах)- Свевишњи Господ Бог у потпуности анулира могућност замене или мешања ауторитета Створитеља свих светова, свих створења и свих сила са неком другом створеном особом којој су биле приписиване божанске особине. Чак се дотле иде, да је Бог у Курану дословце навео да ће и сва она створења које људи мимо Њега обожавају (Зевс, Аполон, Тор, ...) на судњем дану Њему лично рачун за све полагати.
 
=== Анђели ===
{{main|Мелек}}
[[Датотека:Mohammed_receiving_revelation_from_the_angel_Gabriel.jpg|мини|[[Гаврило|Анђео Гаврило]] објављује [[Куран]] [[Мухамед]]у.]]
Ислам се темељи на веровање у анђеле (мелеке), од којих су многи заједнички са јудаизмом и хришћанством. Неки од анђела су Џибрил, Микаил, Азраил и Исрафил. По исламсом веровању, анђели су верни Богу и извршитељи његових наредби. Анђели помажусу верницимавелики противверници, злаславе Бога, и славенемају Богастрасти попут људи. Супротност анђелима јесу Иблисзли духови, на челу са Иблисом (Луцифер), који навраћа људе на чињење искључиво лоших и себичних дела, те игнорисања потреба својих ближњих (породице, родбине, пријатеља, познаника, суграђана, пролазника).
 
=== Објаве ===
{{main|Стари завет|Нови завет|Куран}}
Муслимани верују у све четири писане објаве, које су објављене Божјим посланицима: Зебур - Давиду (Давуд), Теврат (Стари Завет) Мојсију (Муса), Инџил (Нови Завет) Исусу (Иса) и (Куран) Мухамеду.
 
==== Куран ====
{{main|Куран}} [[Датотека:Maghribi script sura 5.jpg|мини|[[Куран]] из 13. века]]
Куран (кара'а - читати, казивати) за муслимане је реч Божја коју је [[анђео]] Гаврило (Џибрил) пренео преко пророка Мухамеда, последњег у низу библијских пророка.<ref>{{cite encyclopedia |title=Qur'an| encyclopedia=Encyclopaedia Britannica Online | accessdate = 17. 5. 2007}}</ref> Првобитна намера Курана је била да уведе Арапе у заједницу народа Књиге, и то у ред са Јеврејима и хришћанима који су примили Тору и Завете.<ref name=autogenerated1 /> У неку руку, то је „Најновији Завет“, а назива се још и "Последњи завет" који не оспорава већ поткрепљује и наставља јеврејску и (хришћанску Библију). Мухамед и његови тадашњи следбеници забележили- суасхаби многа(апостоли) одзабележили овихсу откривења,комплетан иКуран послеписаним његовепутем смртикао осталосекундарни јевид многостожирања записаних фрагмената. Опсежниобјаве, текстдок је компилиранкао упримарни времебио владавинеучење првихсвега неколиконапамет калифа а варијанте су забрањене(хифз). Подељен је у 114 поглавља која се називају сурамаТако и којапосле садржењегове различитсмрти бројостало стихова.је Поглављасве нисузаписано, распоређенаа хронолошкимноге нитису тематски,га већгенерације премајош дужини,и одтада најдужихзнале до најкраћихнапамет. ЗаједноУ саданашњем краткимвремену насловима,је свечаст осимсваком једне,муслиману суреда почињунаучи саКуран бисмилом:напамет, „Учиме иместиче Бога,титулу милостивогХафиза иКурана. милосног“.
Иначе Куран је подељен је у 114 поглавља која се називају сурама и која садрже различит број стихова (названих ајети). Поглавља нису распоређена хронолошки нити тематски, већ према упутству од посланика Мухамеда. Заједно са кратким насловима, све осим једне, суре почињу са бисмилом: „У име Господа Бога, милостивог и милосног“.
 
Две највеће теме Курана су јединственост и моћ Божја и природа и судбина људи у односу са Богом. Бог је једини створитељ универзума, људи, духова, свих светова, свих створења и духовасвих сила, благотворан и праведан. Њему су дата описна имена као што су Свезнајући и Свемоћни. Људска бића су Божји робови (раб Божији) и својом слободном вољом она се често нећеоглушују слушатио Божје заповести,. јерУ ихвећини можеслучајева онај киме се људи искушавају јесте неко од злих духова (из искушаватиармије пализлог анђеодуха ИблисИблиса (Сатана, Луцифер) који је сопствени пад проузроковао тиме што је одбио да се поклони Адаму (2:31-33). На дан долазећег суда, сви ће устати из мртвих, а биће изваганипроживљени из репне кости (репњаче како каже посланик Мухамед) а за коју данашња медицина нема објашњења зашто је неуништива. Након проживљења биће и послатиљудима и свим створењима (осим животиња) приказана сва њихова дела и биће питани од Створитеља за све своје мисли, те ће тада једни људи другима бити сведоци у вези својих (не)дела. Након тога ће бити извагана сва дела и онда ће Свевишњи Господ Бог судити сваком. Након тога ће особе бити послане у рај (Џенет) или у пакао, за вечна времена(Џехенем). Куран такође укључује и изнова тумачене приповести из хебрејске Библије, као што су казивања о [[Адам и Ева|Адаму и Еви]], Јосифовим "авантурама" и [[Аврам]]овом монотеизму.
 
Поред [[суна|суне]], моралних проповеди са обичајима из пророковог живота, Куран је главни извор исламског закона, [[шеријат]]а.{{sfn|Esposito|2004|p=79}}
Анониман корисник