Батрић Јовановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 1:
'''Батрић Јовановић''' ([[Морача са Ровцима и Колашином|Доња Морача]], [[3. јун]] [[1922]] — [[Београд]], [[16. фебруар]] [[2011]]) <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=Времеплов (16. фебруар 2012)|year=|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/1045700/vremeplov-16-februar-2012.html |publisher=|location=|id=}}</ref> је био [[Срби|српски]] историчар и публициста, народни посланик (представник [[Социјалистичка Република Црна Гора|Црне Горе]] у парламенту СФРЈ), уредник [[Борба (новине)|НИП ''Борба'']], генерални директор [[Цивилно ваздухопловство|Управе цивилног ваздухопловства]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[амбасадор]] Југославије у [[УНЕСКО]]-у.
==
Гимназију је завршио у [[Пећ (град)|
== Дјела ==
Ред 11:
Књига ''Пета колона антисрпске коалиције'' јесте обрачун са ауторима написа поводом књиге ''Црногорци о себи'', са [[Саво Брковић|Савом Брковићем]] као ''лучоношом'', иначе најистакнутијим учеником [[Секула Дрљевић|Секуле Дрљевића]] и [[Савић Марковић Штедимлија|Савића Марковића Штедимлије]], родоначелника [[Србофобија|србофобије]] у Црној Гори.
Књигом ''Расрбљивање Црногораца: Стаљинов и Титов злочин'' аутор је показао да настављачи у борби против Српства Црногораца истовремено разарају и сопствену државу - Црну Гору, дијелећи је на два народа, двије цркве, два језика, два писма, двије културе, два удружења књижевника, двије академије наука. У истој књизи, у свом животопису не наводи своје књиге из комунистичког периода. <ref>{{Cite book|last=Јовановић
{{цитат|Тема којом се аутор бави у овој књизи завређује велику пажњу. Ради се о необичном феномену: употребом комунистичке идеологије ствара се једна нова нација, врши се однарођавање и издвајање Црногораца из српског националног миљеа. Писати на ту тему је, међутим, и лако и тешко. Лако, јер са научног гледишта, врло брзо долази се до сазнања да је реч о политичким манипулацијама и идеолошком заслепљивању једног народа. Тешко, јер је за ових непуних седамдесет година политика учинила своје и данас постоје снажније политичке снаге (било на власти или у опозицији), које су прихватиле идеју о посебном националном корпусу Црногораца. У том друштвеном склопу однеговане су читаве генерације. И данас међу Црногорцима постоји значајан део који у исто то верује. Ово само показује да се политиком, која не познаје ни логику, нити се обазире на рационалност, може постићи много, готово све. Али и политика има своје границе и што је најважније, на удару је времена и трпи променљивост: њене постулате данас може да следи већина а сутра незнатна мањина. Управо из тих разлога, разјаснити како је текао процес и како је дошло до ''стварања'' црногорске нације и данас може бити актуелна тема, тим пре што се о томе мало зна, посебно међу младима.}}
|