Батрић Јовановић — разлика између измена

== ЖивотописБиографија ==

Гимназију је завршио у [[Пећ (град)|ПећПећи]]и [[1940]], а затим је на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]] почео правне студије, које је прекинуо [[Априлски рат]], окупација и распарчавање [[Краљевина Југославија|Југославије]] [[1941]]. године. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941]]. Убрзо послије успоставе [[Федеративна Народна Република Југославија|ФНРЈ]] (СФРЈ) био је, узастопно неколико година, руководилац савезних омладинских радних акција, затим високи функционер Савезне владе, па амбасадор СФРЈ у УНЕСКО-у. У два сазива био је делегат из Црне Горе у Савезној скупштини, чувен по жестокој осуди изгона Срба с [[Косово и Метохија|Космета]] од стране великоалбанских шовиниста и сепаратиста, који су уживали здушну подршку владајућег штаба антисрпске коалиције у Југославији, с [[Јосип Броз Тито|Титом]] и његовим настављачима на челу. Најоштрије је критиковао економску политику тог штаба која је била у служби пљачкања Србије и других неразвијених југословенских република, од стране [[Социјалистичка Република Хрватска|Хрватске]] и [[Социјалистичка Република Словенија|Словеније]]. Његова иступања у [[Скупштина СФРЈ|Скупштини Југославије]] (делегатска питања, реплике и говори) садржај су књиге ''Косово, инфлација, социјалне разлике''. На крају свог радног вијека био је народни посланик у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини Републике Србије]] и делегат из [[Социјалистичка Република Србија|Србије]] у [[Скупштина СФРЈ|Савезној скупштини]] (1991-1992), познат по иницијативама за политичку осуду Титових злочина над Србима и за демократизацију [[Слободан Милошевић|Милошевићевог]] ауторитарног режима у Србији. Прешао је пут од црногорског комунисте до српског националисте. Оба режима (СФРЈ и СРЈ) је критиковао тек када се видјело да им се ближи крај.

Књигом ''Расрбљивање Црногораца: Стаљинов и Титов злочин'' аутор је показао да настављачи у борби против Српства Црногораца истовремено разарају и сопствену државу - Црну Гору, дијелећи је на два народа, двије цркве, два језика, два писма, двије културе, два удружења књижевника, двије академије наука. У истој књизи, у свом животопису не наводи своје књиге из комунистичког периода. <ref>{{Cite book|last=Јовановић |first=Батрић |authorlink= |coauthors= |title=Расрбљивање Црногораца: Стаљинов и Титов злочин|year=2003|url= |publisher=Српска школска књига|location=Београд|id=}}</ref> Рецензент књиге је био [[Бранислав Глигоријевић]] а о књизи је написао: