Теорија користи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Разне исправке |
||
Ред 4:
медија који показује да публику привлаче оне врсте медија које испуњавају њихове социјалне
и психолошке потребе. Ова теорија припада истраживачкој школи која је позната као "приступ користи и задовољства",
чије порекло лежи у трагању за објашњењем пажње која се поклања одређеним медијским садржајима.<ref>{{Cite web|url=https://prezi.com/i9f5lfsrakfe/teorija-koristi-i-nagrade/|title=Teorija koristi i nagrade|website=prezi.com|language=en|access-date = 19.
Ова теорија се разликује од традиционалних истраживања ефеката медија својим трагањем пре за
објашњењем шта људи раде с медијима,него за тим како медијске поруке утичу на њих.
[[Датотека:Медији.jpg|мини|Приказ данашњих медија]]
Она наглашава појам активне публике,чији чланови користе медије да би задовољили своје потребе.
Линија 19 ⟶ 20:
или читању комплексом очекивања или задовољства којим теже;ове потребе делом настају у личности
,делом у друштвеним околностима. Зато је оправдано да се,у сваком испитавању утицаја масовних
медија,води рачуна о потребама публике и задовољствима која јој медији пружају([http://mediapr.me/media/en/88-mek-kvejl-komunikacija-igra-sa-bezbroj-mogu%C4%87nosti МекКвејл 1976]).
Линија 27 ⟶ 28:
укључују:добијање информација и вести о широј или непосредној средини која окружује човека
у правцу света фантазије,често путем механизма идентификације с јунаком и јунакоњом;давање
Линија 37 ⟶ 38:
Уопштено говорећи највећи део медијског садржаја може бити сврстан у забаву и то је главни
разлог зашто су медији толико популарни. И продуценти и публика теже забави. Забаву је тешко
дефинисати,али изгледа да је главна идеја разбибрига или заокупљеност неком причом или спектаклом.
Линија 48 ⟶ 49:
== ИСТРАЖИВАЊА ОКО ОВЕ ТЕМЕ ==
Прва истраживања ове врсте датирају из раних [[1940
популарности различитих радио програма,наручито сапуница и квизова,као и на свакодневно читање
новина. На основу разговора са читаоцима новина,открило се да су оне више него извор корисних
информација. Наиме,показало се да су новине важне за пружање читаоцима осећаја сигурности,
заједничких тема за разговоре и структуре рутинској свакодневници.<ref name=":0">{{Cite journal|last=Шаровић|first=Александар|title=Теорија користи и задовољства(Оригинални научни рад)|journal=Оригинални научни рад|pages=14}}</ref>
Линија 60 ⟶ 61:
[[:en:Elihu_Katz|Елху Кац]] је,1959. године,први описао приступ користи и задовољства,у свом одговору на став
Бернарда Берелсона. Берелсон је,наиме,тврдио да изгледа да је област истраживања комуникација
мртва. Кац је одговорио да је област која заиста умире проучавање масовних комуникација са
становишта њихове функције убеђивања. Уместо тога,он је предложио да се област комуникацијских
студија усресреди на одговор на питање шта људи раде с медијима.
Линија 75 ⟶ 76:
== МУЗИКА И ЗАДОВОЉСТВО<ref name=":0" /> ==
У истраживањима и теорији масовних комуникацији, релативно мало пажње је било посвећено музици као масовном медијуму. То представља велики недостатак и проблем, јер музика има посебно велики број учинака, нарочито у погледу расположења или узбуђења.
Тако Меријем, чувени етномузиколог, тврди да „поред музике, вероватно нема друге људске активности која је толико свеприсутна, задире, обликује и често контролише велики део људског понашања“ (Belcher 2010).
Линија 102 ⟶ 103:
На основу свега реченог, можемо закључити да теорија користи и задовољства одлично објашњава
природу медија. Масовни медији свакако доноси њеном уживаоцу бројна задовољства:
информисање, разоноду и релаксацију, друштвене контакте, јачање система вредности, културно задовољење, емоционално опуштање,
|