Polimorfizam (biologija) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Робот: обликовање ISBN-а |
||
Ред 19:
* Mešovita razvojna strategija, gde je fenotip randomno dodelen tokom razvića
Polazna definicija, sama po sebi, dopušta da se termin polimorfizam u biologiji može odnositi na svaku pojavu ili čak i proces, ako se javlja u najmanje dve varijante (''morfe''). Polimorfizam je uobičajen u prirodi, jer u najširem smislu uključuje i sveukupni [[biodiverzitet]]a, genetičke varijacije i [[adaptacija|adaptacije]]. Obično funkcioniše tako da održava različite forme u populaciji koja živi u promenljivom okruženju okruženju.<ref name="Dobzhansky">Dobzhansky T. : Genetics of the evolutionary process. Columbia, New York. {{page|year=1970|id=ISBN 978-0-231-02837-
Prema teoriji evolucije, posledica polimorfizma su procesi usmeravanja [[evolucija|evolucijskih]] procesa, u koje su uključeni i bilo koji drugi aspekti jedne vrste.<ref name="Clark 1976">{{cite journal |last=Clark|first=W. C. |year=1976|title=The Environment and the Genotype in Polymorphism |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |volume=58 |doi=10.1111/j.1096-3642.1976.tb00831.x | issue=3|pages=255–262}}</ref><ref name="Ford 1975">Ford, E. B. 1975. ''Ecological Genetics'' (4th ed.). London: Chapman & Hall</ref> To je [[genetika|nasledna]] varijacija modofikovana putem [[prirodna selekcija|prirodne selekcije]]. U polimorfizmu jedinke genetička konstitucija omogućuje veoma različita preoblikovanja u okvirima zadatog [[genotip]]a, kao i mehanizam prekidača koji određuje koji je ''morf'' ispoljio najveću prilagodljivost određenoj životnoj sredini.<ref name="Dobzhansky"/>
| |||