Авет — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознака: додавање потенцијално проблематичних линкова |
Нема описа измене |
||
Ред 5:
У неким крајевима се могу пронаћи и други називи за авет, као што су: ''аветиња'', ''аветот'' (у [[Македонски језик|македонском језику]]), ''авијес'' (код [[Ускоци (племе)|Ускока]]) и хаветиња<ref name = SMR>{{cite book |autor = Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић |title = Српски митолошки речник |year = 1970 |url = https://www.scribd.com/doc/204003750/Srpski-Mitoloski-Recnik-Grupa-Autora |chapter = Дрекавац |location = Београд |publisher = [[Нолит]] |pages = 119}}</ref><ref name = SMER>{{cite book |autor = Светлана M. Толстој, Љубинко Раденковић |title = Словенска митологија: енциклопедијски речник |year = 2001 |url = https://www.scribd.com/document/13218091/Slovenska-Mitologija-Enciklopedijski-Recnik |chapter = Дрекавац |location = Београд |publisher = Zepter Book World |id = ISBN 86-7494-025-0 |pages = 103}}</ref>.
Назив ''авет'' среће се у устаљеним погрдним изразима, клетвама или у поређењима.
== Опис авети у митологији и народним предањима ==
У митологији и народним предањима постоји неколико различити описа авети који варирају од краја до краја:
* У [[Гружа|Гружи]] се сматрало да је авет [[дух]] који се појављује ноћу у облику старца са дугом бјелом брадом и буљавим очима из који сјевају варнице<ref name = SMR/><ref name = SMER/>;
* У Македонији се сматрало да је авет душа грешног човјека који је пред смрт дуго боловао и тешко умро, као и душа [[Самоубиство|самоубице]] која неможе да оде на небо. Она се појављује ноћу у облику човјека са ружним и испијеним лицем који је огрнут бјелим чаршафом, или у облику црног [[слепи мишеви|слепог миша]]<ref name = SMR/><ref name = SMER/>.
Заједничко за све описе авети је то да се ради о ноћном страшилу, прикази која својом појавом изазива страх код људи. За авети се често спомиње да бораве у напуштеним кућама и рушевинама (одатле и народни израз за ова мјеста - ''аветиње'') гдје даве своје жртве. Најчешће их се може срести у периоду тзв. ''"некрштених дана"'' (тј. у дане од православног [[Божић]]а до [[Богојављење|Богојављења]])<ref name = SMR/><ref name = SMER/> кад су најопасније по људе. Ради заштите од авети људи су често користили [[бели лук]], који су носили у џепу, да би их авети заобилазиле.
Према записима с почетка [[20. век|20ог вјека]] у околини [[Крагујевац|Крагујевца]] жене су имале обичај да увече везују своје чарапе које изују, као и сукње, како авети неби ноћу узимале их и облачиле, а у околини [[Сарајево|Сарајева]] су се штитили тако што су у сандук стављали тисовину. Ово народно вјеровање је слично народним вјеровању [[Хрвати|Хрвата]] из [[Западна Херцеговина|Западне Херцеговине]] који су сматрали да [[Вила (митологија)|виле]] узимају ноћу женама сукње из сандука, носе их и поново остављају на истом мјесту без знакова да су их носиле.
== Види још ==
Линија 26 ⟶ 30:
* {{Cite book |ref = harv |last = Кулишић |first = Шпиро |last2 = Петровић |first2 = Петар Ж. |last3 = Пантелић |first3 = Никола |title = Српски митолошки речник |year = 1970 |publisher = [[Нолит]] |location = Београд}}
* {{Cite book |ref = harv |last = Вујаклија |first = М. |title = Лексикон страних ријечи и израза |year = 1980 |publisher = Просвета |location = Београд}}
* {{Cite book |ref = harv |last = Станић |first = М. |title = Ускочки речник 1 |year = 1990 |location = Београд}}
* {{Cite book |ref = harv |last = Толстој |first = Светлана М. |last2 = Раденковић |first2 = Љубинко |title = Словенска митологија: енциклопедијски речник |year = 2001 |publisher = Zepter Book World |location = Београд |id = ISBN 86-7494-025-0}}
| |||