Контрареформација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 4:
 
== Историја ==
Захтеви за реформама унутар католичке цркве јављају се и пре [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]]. Католичка реформација започиње истовремено кад и [[протестантизам]]. Многи су узроци за њу: необразованост свештеника, велики број бискупа који обављају политичке дужности или послушно следе захтеве владара, многи верници прихватају [[Еразмо Ротердамски|Еразмов]] [[хуманизам]], стварају се братства у [[Историја Италије|Италији]] која укључују и многе свештенике и чине претходницу црквеној реформи. Низ ренесансних папа окончава се са [[Папа Хадријан VI|Хадријаном VI]] (1522-1523) који подржава Еразмове поставке. [[Папа Климент VII]] (1523-1534) показује политичке склоности које изазивају [[Пљачка Рима (1527)|пљачку Рима]] 1527. године. Пљачка је прави шок за католике широм Европе, а једна од њених последица је и [[Енглеска реформација|одвајање]] енглеске цркве. [[Папа Павле III]] (1534-1549) увиђа потребу за реформама те ствара комисију са циљем да се саставе предлози. Комисија указује на многе слабости у предлогу који је познат као „Савет за реформу цркве“. Осуђује се корупција, лењост свештенства, среброљубље и сл. Састављачи предлога залажу се за дискусију са протестантима. Сабор у Регенсбургу из 1534. године неуспели је покушај залечења шизме. Стварају се нови црквени редови: [[Капуцинери|Капуцински ред]] (1529, у складу са учењем [[Фрањо Асишки|Фрање Асишког]]), [[Театински ред]] (1524), [[Картезијанци|Картузијански ред]]... Најутицајнији ред је ред [[Игнасио де Лојола|Игнација Лојоле]], [[исусовци|језуити]] или Друштво Исусово. Шпански племић Игнације Лојола (1491-1556) је војник и визионар. Након рањавања у [[Битка код Новаре|бици код Новаре]] (1521) почиње са читањем верских књига. Своје следбенике подвргава строгој дисциплини како би издржали све што захтева Исусово учење. Папа Павле прихвата ред 1540. године. Задатак реда је да васпитава омладину и супротставља се протестантима. Језуити су саветници владарима. Заузимају конзервативне ставове.
 
Папа Павле први је од папа који се одлучио на сазивање сабора (под надзором цара [[Карло V, цар Светог римског царства|Карла]]). [[Тридентски сабор|Сабор у Тренту]] састајао се три пута (1545-1547, 1551-1552. и 1561-1562). Прво заседање одлучило је да верзија [[Вулгата|вулгате]] остаје аутентичан текст [[Библија|Светог писма]]. Одбацило се протестантско учење о људском греху и потврдила се ваљаност сакрамената. Друго заседање потврдило је [[Христос|Христово]] присуство у причешћу. Треће заседање одлаже се на десет година јер се [[папа Павле IV]] устручавао да га сазове. [[Папа Пије IV]] га сазива у време када је протестантизам у успону широм Европе. Карло је мртав, а Француску раздиру [[хугенотски ратови|верски ратови]]. Потврђује се обожавање икона (светаца), а ствара се комисија за примену одредби сабора у Тренту. Католичка црква одбацила је сваки компромис. Папство излази из кризе ојачано, а сабор у Тренту потврдио је коначан расцеп између католика и протестаната. Отварају се два пута: крсташки рат против протестаната или мирење са постојећим стањем. Папство се одлучује за први.