|
Војвода Милутин Јанковић се окумио са генералом Михаиловићем који му је био сведок на венчању и крштењу првенца.
== Ратни злочини ==
Милутин Јанковић учествовао је у вршењу многих ратних злочина, због чега је добио надимак ,,Мурат" од локалног становништва. <ref>http://www.znaci.net/00001/38_53.htm</ref> Ти злочини кретали су се од убистава, најчешће клањем, преко силовања (често испред рођака или супружника), па све до батинања локалног становништва.<ref>http://www.znaci.net/00001/38_53.htm</ref> Окружнин одбор СУБНОР-а Моравичког округа и општински одбори СУБНОР-а Лучана и Чачка објавили су 17.12.2002. године списак ових злочина због њиховог злонамерног занемаривања у тенденциозно написаној публицистичкој литератури ради кривотворења историјске истине и приказивања Јанковићевог лика у неутемељном афирмативном светлу.<ref>http://www.znaci.net/00001/38_53.htm</ref> Оби злочини укључују <ref>http://www.znaci.net/00001/38_53.htm</ref>:
,,о 4. новембра 1941. у Самаили код Краљева убио је Срећка Николића (32), родом из Доње Трепче, командира Тенковске партизанске чете у одреду "Др Драгиша Мишовић".
о 16. децембра 1941. године, после борбе коју је заједно са Немцима водио У Зеокама (на Белом брду) против партизана, у затвору у Марковици испребијао је неколико затвореника, а преузео затвореника Савића Савићевића, родом из Жаркова код Београда, иначе партизана који је заробљен на овом подручју и лично га стрељао на Потајнику у Негришорима.
о У ноћи између 23. и 24. априла 1943. године у доњем Драгачеву и у ариљском срезу са групом кољаша и убица којима је он командовао, убио је и заклао 11 особа. То су: Тимитије Томашевић (45), његов син Душан (19) из Доње Краварице, Милош Стефановић (33) из Лиса, Богосав Младеновић (63) из Вирова, Милан Јоковић (32) из Лисица и Миладин Марковић (43) из Дљина.
о У ноћи измећу 19. и 20. јула 1943. године ова група злочинаца је у Гучи извршила нови покољ. Заклани су: Милица Ружић (37), Сретен Ружић (18), Милунка Гавриловић (31), Милица Раковић (25), Марија Раковић (19) и Младен Прелић (40).
о 6. јула 1943. године у Гучи је заклана Радмила Козодеровић (34), службеник. Она је преживела једно клање.Кољаши су мислили даје мртва. Истог дана су сазнали да је оживела, па су је поново након неколико дана заклали.
о 26. јула 1943. године у Гучи је заклан Миливоје Бућић (43), порески чиновник.
о 9. јула 1943. године Јанковићева црна тројка у Турици је заклала Радисава Пајевића (21) рањеног партизана, тешког инвалида.
о 21. септембра 1943. године црна тројка Милутина Јанковића је у Гучи ухватила Миломира Станића (20), одвела га у Вирово и заклала истог дана.
о 13. октобра 1943. године у Гучи је убијен Милија Василијевић (34); убиство је извршио Милутин Јанковић.
о 18. септембра 1943. године Милутин Јанковић у свом Дљину, где је рођен, убио је: Милана Милосављевића (31), Радомира Милосављевића (42), Милојка Милосављевића (24) и Милована Пантелића (20).
о 3. новембра 1943. године овај крвник је у Зеокама заклао Персу Ђокић (38), домаћицу, мајку шесторо деце. Клање је извршио пред очима деце.
о 5. септембра 1943. године у Негришорима заклао јој је Десимира Габоровића (21). После клања пред присутним грађанима лизао је крваву каму.
о 7. марта 1943. године Јанковићева црна тројка у Негришорима је закла-ла Настасију Павловић, домаћицу.
о 13. марта 1943. године Јанковић је убио Виду Рендулић Мартић (27), домаћицу из Лучана.
о 21. маја 1943. године његова тројка је у Дучаловићима убила Јелу Терзић (22), домаћицу.
о Маја 1943. године његови четници у Негришорима су убили Драгу Станчић (53), домаћицу из Дучаловића.
о 23. октобра 1943. године у Крстацу су припадници његовог одреда уби-ли Живорада Милосављевића (22), родом из Лопаша.
о У септембру 1943. године Јанковићев четник Ратко Ковачевић убио је у Дучаловићима Милована Станимировића, учитеља школе у Марковици.
о У мају 1943. године у Крстацу су убили Сретена Милосављевића (38).
о У јуну 1943. године у Ртарима група Јанковићевић четника ухватила је на путу за Тијање Добривоја Глогинића из Стапара код Ужица. Био је у униформи Недићевог војника. Осуђен је на смрт клањем. Заклан је изнад Василијевића кућа у Ртарима.
о На Спасовдан 1943. године у Негришорима, код Топаловића кафане, Јанковић се сусреће са Василијем Величковићем, службеником из Београда, иначе родом из Лучана, који је пошао да посети своју родбину. Јанковић га је упитао ко је и одакле је. После тога упитао га је шта мисли о томе ко ће победити у овом рату? Не знајући шта га чека, Величковић му рече да ће победити Руси. Сваки да-љи разговор је прекинут. Одмах је основан преки суд у саставу: Милутин Јанковић, Сретен Ковачевић и Мића Марковић. Осуђен је на смрт, јер је против краља. Казну су извршили Драган Дуњић и Радисав Николић на неколико десетину метара у потоку.
о Половином септембра 1943. године у Негришорима је, после напушта-ња Јанковића, са којим је дуго био заједно, осуђен на смрт и убијен Драгомир Митровић. Са њим је у кући погинула и Миленија, супруга Милисава Митровића. Он је осуђен због тога што је, после напуштања Јанковића, почео народу да прича о злочинима које је овај починио по Србији и у Санџаку.
о У књизи 2. (страна 1394), "Документа са суђења равногорском покрету 10. јуни - 15. јули 1946. године " Милентије Живковић сведочи о још једном тешком Јанковићевом злочину. У Косјерићу 1. априла 1944. године у борбама са пролетерским јединицама четници су заробили једног партизана на коме је требало извршити казну пред целим четничким корпусом и у присусву немачке јединице која је бројала око 300 до 400 војника. Јединице су биле постројене да гледају то јавно усмрћење. Егзекуцију је требало извршити клањем. Па, ко би други него "војвода" Милутин Јанковић! Призор је био тежак, каже Живковић. Немачки војници су окренули главу на другу страну . да не гледају тај чин клања. Али, за Милутина Јанковића то је био рутински посао.
Овај злочинац био је чудне ћуди, склон да се над људима на разне начине иживљава. Људи су то знали, па су избегавали сусрете са њим. Међутим, понекад се ти сусрети нису могли избећи. Посебно је уживао да људе батина. Батинање је вршио где му се за то пружила прилика, на путу, на њиви, ливади, али је то најчешће вршио на јавним скуповима. Ту је тукао појединце уз већи број присутних. За то је увек налазио разлога. Навешћемо само један пример. На брду Горици у Негришорима половином маја 1943. године омладина је у једном празничном дану организовала игранку. Наишао је Јанковић са својом пратњом. Похватао је сву омладину, одвојио је мушкарце и почео да их прекорава: док се четници боре за краља, они се веселе, прекоравао их је пошто је земља окупирана, зашто се нису покрушили, него се веселе. Одлука је брзо уследила: све младиће изнад 11 година старости подвргнути шиби. Тако је преко 40 омладинаца премлаћено. Оваква батинања у доњем Драгачеву била су честа.
Када су ови злочини толико ескалирали, група Јанковићевих дојучерашњих сарадника почела је да га напушта. Тај број се стално увећавао, тако да су при крају 1943. године основали "Национални покрет". Ово удружење почело је јавно да износи које је све злочине Јанковић са својом групом касапа учинио у Драгачеву. Та група 3. децембра 1943. године са посебним прогласом обраћа грађанима доњег Драгачева, у коме' их упознаје о злочинима Јанковића и његове групе. Ту се каже "да су у Драгачеву ови злочинци убили преко 100 недужних грађана, да је преко 600 грађана батинано, да је 345 недужних грађана отерано у разне логоре. Посебно се истиче да је у седам општина доњег Драгачева Јанковић или, како су га назвали "Мурат", силовао 45 жена и 31 девојку, наводећи по општинама колико је у којој општини силованих. Посебно се обраћају родбини да своју женску чељад заштите од овог "Мурата"." <ref>http://www.znaci.net/00001/38_53.htm</ref>
== Спољашње везе ==
| 