Suva planina — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 184:
Na umereno-kontinentalnu klimu Suve planine pored spoljnih faktora utiču i lokalni, unutrašnji faktori, od kojih su najznačajniji pravci pružanja [[Заплањска котлина|Zaplanjske kotline]], grebena Suve planine, [[Крушевица (планина)|Kruševice]], [[Бабичка гора|Babičke gore]] i [[Селичевица|Seličevice]], kao i povezanost sa dolinom [[Јужна Морава|Južne Morave]] (preko Barbeške udoline), dolinom Nišave (preko Gadžinhanske kotlinice) i dolini Puste reke, Lužnice i Vlasine (preko prevoja Dubrava), nadmorska visina, vegetacija i drugi.
Glavne karakteristike ove klime su topla leta i hladne zime sa dovoljnim i relativno pravilnim rasporednom padavina tokom godine. Srednja godišnja temperatura vazduha je 11,6 °C, najhladniji mesec je januar sa srednjom temperaturom -0,4 °C, a najtopliji jun i juli sa 22,3 °C, i godišnjom amplitudom koja iznosi 22,7 °C. Godišnje amplitude na teritoriji čitave oblasti, imaju isto velika kolebanja koja se kreću od 17,9 °C, na vrhu Suve planine do 22,3 °S na najnižem kotlinskom delu.
Ovakav tok temperatura ukazuje da je jesen neznatno toplija od proleća, što se tumači trošenjem izvesne količine temperature na otapanje snega u prolećnim mesecima.<ref>Метеоролошке опсерваторије у Нишу, извештај за период 1991—2009.</ref>
Primenom tempraturnih gradijenata za svakih 100 metara visine mogu se zapaziti znatne oscilacije srednje mesečne i srednje godišnje temperature pa su srednja januarska temperatura za celo područje kreće od 0,8 °C i -5,8 °C na Tremu, najvišem vrhu Suve planine. Veća kolebanja srednje mesečnih temperatura se ovde javljaju u letnjim mesedima (8 °C), gde se u junu kreću od 12,9 °C na glavnom grebenu Suve planine, do 20,9 °C u Gadžinom Hanu. Uvidom u srednje godišnje temperature zaključuje se da najveći deo ovog područja pripada zoni gde se srednje godišnje temperature kreću u
granici od 10 °C do 12 °C.<ref>Гроздановић Б. (2006): ''Доњи Душник-Заплање'', Ниш</ref>
Na planini duvaju i [[vetrovi]], od kojih su najvažnija dva: [[dolnjak]] i [[горњак (ветар)|gornjak]]. Dolnjak je vetar severozapadnog pravca, a gornjak istočnog, sa jako hladnim i razornim dejstvom, naročito u zimskim mesecima kada spušta temperaturu značajno ispod nule.<ref>Ducić, Vladan i Anđelković, Goran (2007): ''Klimatologija — praktikum'', Geografski fakultet, Beograd</ref>
| |||