Аустријско царство — разлика између измена

м (сређивање)
=== Аустро-угарска нагодба ===
[[Датотека:Ferenc József koronázása Budán.jpg|300px|мини|лево|Крунисање Франца-Јозефа круном Светог Стефана за угарског краља.]]
Пораз код Садове убрзао је реорганизацију Царства. Деак није желео да уцењује Аустрију, али је понављао своје становиште да унија Мађарске са Аустријом може бити само персонална, никако реална. У догађаје се умешало и словенско становништво Царства које се 1866. године састало у Бечу на [[Словенконгрес]]у. Белкреди се супротстављао мешању Словена у питање увођења дуализма. Он је 1866. године поднео оставку, а следеће године цар је за председника владе довео [[гроф Бајст|грофа Бајста]]. Бајст је отворио завршне преговоре са [[Ђула Андраши Старији|Ђулом Андрашијем]], представником Деакове странке. Већ 17. фебруара 1867. године постигнут је споразум и објављен у виду Царског рескрипта који је 18. фебруара изнет пред Угарски сабор. Овај ће га усвојити 29. маја као посебни закон — Законски члан XII, познатији као Аустро-угарска нагодба.
 
Аустро-угарском нагодбом је, до тада јединствена Аустријска царевина, конституисана као персолална унија, односно двочлана федерација две самосталне државе, Аустрије и Угарске. Заједнички владар, Франц-Јозеф, крунисан је у Пешти [[Круна Светог Стефана|круном Светог Стефана]] 8. јуна 1867. године за угарског краља. У Аустрији, он је носио царску титулу. Свака држава имала је сопствену владу, своје законодавство, парламент, управу и судство. Заједнички послови били су одбрана земље, односи са иностранством и финансије за заједничке послове. За те послове постојала су три заједничка министарства на челу са тројицом заједничких министара. Одлуке од општег значаја доношене су на заједничким министарским саветима којима је председавао најчешће министар спољних послова Царевине, али је могао председавати и сам цар-краљ.
174

измене