Википедија

Историја Србије у Османском царству — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ситне грешке
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 17:
Турци су се, током периода своје непосредне владавине, нарочито окомили на српску аристократију, истребљујући физички друштвену елиту. Пошто је Турска царевина била исламска држава теократског типа, у којој су хришћански Срби били народ другог реда, изложени насиљу, понижавању и експлоатацији, српски живаљ је напуштао развијена и урбанизована рударска, занатска и трговачка средишта и повлачио се у неприступачне планине, бавећи се углавном сточарством, док су се неки одметали у [[хајдуци|хајдуке]]..
 
Услед процеса исламизације, велики број Срба је прешао нау исламску веру, што је био услов за напредак у државној служби ОтоманскеОсманске империје, а неки исламизовани Срби (као [[Мехмед-паша Соколовић]]) су доспели до највиших друштвених положаја у империји. Временом су потомци ових исламизованих Срба развили посебан национални идентитет и данас су познати као [[Бошњаци]].
 
== Управна подела ==
[[Датотека:Elayet of temesvar-sr.png|мини|250п|ОтоманскиОсмански пашалуци на делу територије данашње Србије средином 17 века]]
У почетку су све Турскетурске територије на [[Балканско полуострво|Балкану]] биле у саставу Румелијског пашалука (до 1541), а затим се оснивају нови пашалуци у чијем се саставу налази подручје данашње Србије. Турска управа на подручју данашње Србије укључивала је следеће пашалуке (вилајете, ејалете):
* [[Румелијски пашалук]], који је до 1541. године укључивао све турске територије на Балкану, као и [[Славонија|Славонију]] и [[Срем]].
* [[Будимски пашалук]], основан 1541. године, укључивао је следеће санџаке на подручју данашње Србије: [[Сегедински санџак|Сегедински]] ([[Бачка]]), [[Сремски санџак|Сремски]] (Срем), [[Смедеревски санџак|Смедеревски]], [[Зворник|Зворнички]], [[Вучитрн]]ски, [[Видин]]ски и [[Крушевац|Крушевачки]].
Ред 35:
{{посебан чланак|Велике сеобе Срба}}
[[Датотека:Arsenije III.jpg|мини|лево|250п|Арсеније III Чарнојевић]]
Још од 14. века, Срби су се, бежећи од ОтоманскеОсманске претње, селили са подручја средњовековних српских држава на простор Панонске низије, који је био под управом Угарске краљевине. Угарски владари су радо примали ове Србе, које су укључивали у угарску војску да се боре против турских освајача. Када је велики део некадашњих угарских територија укључен у Османско царство, готово сви Срби су се нашли у границама турске државе, која је такође насељавала Србе у Панонску низију, где су јој служили као војници и сељаци.
 
У Великом рату ([[1683]]–[[1690]]) између Турске и Свете лиге, уз папину помоћ, учествовале су Аустрија, [[Пољска]] и [[Венеција]]. Аустрија је подстицала Србе на буну против турске власти. Ускоро је цео западни Балкан био захваћен устанцима од [[Црна Гора|Црне Горе]], преко [[Далмација|Далмације]] и [[Дунав|Подунавља]] до Старе Србије ([[Македонија (област)|Македонија]], [[Рашка област|Рашка]], [[Косово]] и [[Метохија]]). Када је аустријска војска почела да се повлачи из Србије, позвала је и српски народ да се повуче са њом, на њену територију. Бирајући између турске освете и живота у једној хришћанској царевини, масе Срба су напустиле своју постојбину и 1690. године, под вођством свог патријарха [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија Чарнојевића]] кренуле на север. Тада су многе области на југу Балкана остале ненасељене, што су Турци користили да исламизују Рашку област, Косово и Метохију и делимично Македонију.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Историја_Србије_у_Османском_царству”