Синајска и палестинска кампања — разлика између измена

'''Синајски и палестински поход''' током [[Први светски рат|Првог светског рата]] био је серија битака, која се одиграла на [[Синајско полуострво|Синају]], [[Палестина (регион)|Палестини]] и [[Сирија|Сирији]] између [[28. јануар]]а [[1915]]. и [[28. октобар|28. октобра]] [[1918]]. Рат се одвијао између [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], [[Аустралија|Аустралије]] и [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] против [[Османско царство|ОтоманскогОсманског царствоцарства]] и [[Немачка|Немачког царства]].

Организовао је напад и осигурао је снабдевање војске током преласка пустиње. ОтоманскаОсманска суецка експедициона војска дошла је до Суеца [[2. фебруар]]а [[1915]]. Пошто су Британци знали за њихово приближавање, изостао је ефект изненадног напада. Битка је трајала два дана, а отоманскеосманске снаге су изгубиле 2.000 људи. Британски губици су били минимални. Пошто је Суецки канал био од виталне важности за Британску империју, неуспешан отоманскиосмански напад је натерао Британце да са много више војника штите Суецки канал. Због тога им је остајало много мање војника за друге операције, као што је био [[Галипољска операција|Галипољски поход]].

Прошло је више од годину дана да није било никаквих сукоба у суецком подручју. Турци су били заузети ратујући са Русима на [[Кавкаске планине|Кавказу]] и са Британцима на [[Галипоље|Галипољу]] и [[Месопотамски поход|Месопотамији]]. Онда је у јулу [[1916]]. отоманскаосманска армија кренула у још једну офанзиву на Суец.

Британска армија у [[Египат|Египту]] је добила наређење да крене у офанзиву против ОтоманскихОсманских Турака у [[Палестина (регион)|Палестини]]. Деломично је то било повезано са подршком [[Арапска побуна (1916—1918)|Арапској побуни]], која је започела почетком 1916. Деломично је било и да би се остварио некакав успех након бројних битака без исхода на [[Западни фронт у Првом светском рату|Западном фронту]]. Британски командант у Египту [[Арчибалд Мурај]] тражио је још војске и бродова, али његов захтев је био одбијен. ОтоманскеОсманске снаге су држале линију од тврђаве у [[Газа|Гази]] до града [[Биршеба|Биршебе]], који је био крајња тачка отоманскеосманске железнице, која се протезала северно до [[Дамаск]]а.

Британски командант Добел је одлучио да [[Прва битка код Газе|нападне Газу]] [[26. март]]а [[1917]]. Напад је био неуспешан. Због лоше комуникације неке јединице су се повукле кад је требало задржати достигнуте позиције. Због тога тврђава није била освојена. Влада у Лондону је поверовала у извештаје са терена о британској победи, па је наредила генералу Мурају да заузме [[Јерусалим]]. Британци нису уопште били у позицији да заузимају Јерусалим, јер је пре тога требало пробити отоманскеосманске обрамбене линије. Турске обрамбене позиције су брзо још ојачане захваљујући немачком пуковнику Кресу фон Кресенштајну.

[[Друга битка код Газе|Други напад на Газу]] уследио је месец дана касније [[17. април]]а 1917. Напад је био подржан бродском артиљеријом и са неколико тенкова. Поново је напад био неуспешан. Био је то фронтални напад на утврђене позиције у коме је живот изгубило 5.000 Британаца. Оба британска генерала генерал Добел и генерал Мурај смењени су, а нови командант је постао [[Едмунд Аленбај]]. Аленбај је добио наређење да заузме Јерусалим до Божића. Аленбај је затражио и добио још три пешадијске дивизије, авијацију и артиљерију. ОтоманскаОсманска армија је у то време имала три активна фронта: у Месопотамији, Арабији и у Гази. Осим тога имали су велике снаге око Цариграда и на [[Кавкаске планине|Кавказу]]. Због свих тих захтева око Газе су имали само 35.000 војника, које је предводио немачки генерал [[Ерих фон Фалкенхајн]]. Те снаге су биле расподељене на три главне обрамбене локације: Газу, Тел Еш Шериа и Биршеба. Британске снаге су биле много јаче. Британци су имали 88.000 добро опремљених војника. Већина тих војника је била из Аустралије и Новог Зеланда.

Британска влада се надала да се ОтоманскаОсманска империја може поразити почетком [[1918]]. успешном кампањом у [[Палестина (регион)|Палестини]] и [[Сирија|Сирији]]. Међутим немачка прољећна офанзива на западном фронту одгодила је напад на Сирију за девет пуних месеци. Војска генерала Аленбаја углавном је прекомандована у Француску, а Аленбај је добио дивизије новорегрутованих Индијаца, које је тренирао током пролећа и лета 1918. Британци су постигли ваздушну надмоћ новим борбеним авионима. То је Турцима и њиховом команданту немачком генералу [[Ото Лиман фон Сандерс|Лиману фон Сандерсу]] представљало проблем јер нису знали где ће Британци напасти. Турски министар рата [[Енвер-паша]] је током лета повукао најбољу војску да би формирао Исламску армију. Због тога су у Палестини и Сирији остали лошији војници. [[Томас Едвард Лоренс|Лоренс од Арабије]] и арапски борци представљали су значајну помоћ британским снагама. Герилски напади Арапа тактиком удри и бежи везали су хиљаде турских војника у гарнизонима Палестине, Јордана и Сирије.