Вишеград (Пешта) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
|||
Ред 1:
{{Друго значење2|Вишеград}}
{{
|
| изворни_назив =
| слика = Danube gorge near Visegrád.jpg
| опис_слике =
| градска_застава =
| грб = HUN Visegrád Címer.svg
|изворни_назив =Visegrád
| слика = Visegrád Mountain Fastness 01.jpg
| опис_слике = Тврђава над Вишеградом
| грб = Visegrád (PESTA)_grb.jpg
| регион = Централна Мађарска регија
| жупанија = Пешта (жупанија)
| котар = Сентандреја
| статус = град
| географска_ширина = 47° 47′ 05″ СГШ
| географска_дужина = 18° 58′ 25″ ИГД
| површина =33,27
| становништво =1718
| густина =51,64
| поштански_код =2025
| позивни_број= 26
| страница =www.visegrad.hu
| гшир = 47.78483
| гдуж = 18.97367
}}
'''Вишеград''' ({{јез-мађ|Visegrád}}; {{јез-слов|Vyšehrad}}) је мали град у [[Пешта (жупанија)|жупанији Пешта]] у [[Мађарска|Мађарској]]. Смјештен је сјеверно од [[Будимпешта|Будимпеште]] на десној обали [[Дунав]]а. У граду је [[2001]]. године живјело 1654 становника. Вишеград је познат по остацима рано [[ренесанса|ренесансне]] љетње палате мађарског краља [[Матија Корвин|Матије Корвина]] и средњовјековне [[цитадела|цитаделе]].
Линија 27 ⟶ 32:
== Историја ==
У 11. веку краљ Андрија I се вратио из Русије, из изгнанства, са својом супругом Анастазијом, Рускињом. Основао је око 1056. године код данашњег Вишеграда, један манастир који је посветио Св. Андрији Првозваном, и поверио га православним монасима Василијевог реда. "Латини" су из њега временом потиснули православне духовнике. Тај манастир је постојао до доласка Турака у те пределе, који су остављали пустош иза себе.
На једном вису поред Дунава виделе су се 1886. године рушевине краљевског града Вишеграда. У њеном подножју, у једној кући живео је мађарски војсковођа Гергељи, који је положио оружје код Вилагоша 1849. године. Био је омрзнут од стране својих сународника, због свог наводно издајничког држања. Ту је у оквиру зидина била и тзв. кула "Соломонова", у којој је угарски краљ Владислав I, заточио свог братића Соломуна.<ref>"Стражилово", Нови Сад 1886. године</ref>
У Вишеграду су радо боравили угарски краљеви попут Карла Роберта, Матије Корвина - "краљ Матијаш" и Лудвига. Лудвиг Велики оженио се Јелисаветом, кћерком Степана II Котроманића, босанског бана. Било је то 1358. године у његовом "романтичном" дворцу у Вишеграду. Том приликом уговорно је примио на себе да штити Дубровник. Дубровчанима су од тада створени услове за слободну трговину у Подунављу.<ref>Павле Софрић: "Моменти из прошлости и садашњости вароши Сентандреје", Панчево-Сентандреја 2005. године</ref>
Угарски краљ Карло III погинуо је 1385. године, исте године када је крунисан, у Вишеграду. По наговору младе и старе краљице убио га је најмљени убица гроф Форгач.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године</ref>
Освојио је аустријски цар 1684. године град Вишеград, на Дунаву.
Линија 44 ⟶ 49:
== Спољашње везе ==
{{CommonsCat|Visegrád}}
* [http://www.terkepcentrum.hu/index.asp?go=map&tid=28413 Мапа]
* [http://www.civertan.hu/legifoto/legifoto.php?page_level=836&pageNum_images=1 Фотографије из ваздуха: Вишеград]
{{клица-град-Мађарска}}
| |||