Гној — разлика између измена

Макроскопски гној представљaпредставља густу и мутну течност различите боје, која углавном зависи од узрочника запаљења: у случају [[Стафилококе|стафилококних]] инфекција гној је жут, код [[Пнеумококе|пнеумококних]] инфекција је зеленкаст, a може да буде и плавичаст уколико је запаљење изазвано бактеријом ''-{Bacilus pyocyaneus}-''. Жута боја потиче од гнојних телашаца, док зелене нијансе потичу од ензима [[мијелопероксидаза|мијелопероксидазе]]. Анаеробне бактерије могу да доведу до настанка гноја сиве боје и непријатног мириса, a у случају да су присутни и [[црвена крвна зрнца|еритроцити]] гној поприма црвену боју.

Узроци гнојних запаљења се деле на инфективне (пиогене бактерије) и неинфективне ([[терпентин]], [[цинк-хлорид]], [[сребро-нитрат]] и сл). У случају бактеријских инфекција, посебно уколико се узрочник на време не уклони или неутралише, долази до ширења инфекције у околна ткива и удаљене делове организма. Количина створеног гноја зависи од [[вирулентност]]и узрочника и [[Имунитет|имуног одговора]] домаћина. Само гнојење је доказ снажне одбране организма и представљaпредставља повољан знак, посебно у случају [[септикемија|септикемије]].