Анте Павелић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Роботизована вишезначна одредница: Хрватско домобранство – промењене везе у Хрватско домобранство (НДХ) |
||
Ред 95:
Усташе које су биле интерниране у Италији су скупљене у [[Пистоја|Пистоји]], где су им дате италијанске униформе и лако наоружање.{{sfn|Jelić-Butić|1977|p=62}} Павелић им се придружио 10. априла.{{sfn|Tomasevich|2002|p=58}} Павелићев долазак у Пистоју је заправо био његов први сусрет са својим усташама након марсељског атентата. Ту им је одржаво говор у ком је истакао да је њихова борба за независну Хрватску скоро готова. После тога се вратио у свој дом у [[Фиренца|Фиренци]] где је на радију чуо за Кватерникову објаву. Павелић је сутрадан 11. априла отишао у Рим, где га је примио Мусолини. После састанка у Риму, Павелић се са својом усташком пратњом укрцао на воз и стигао у Загреб преко [[Трст]]а и [[Ријека (град)|Ријеке]]. У Карловац је стигао 13. априла са око 250-400 усташа, где га је дочекао Фезенмајер, кога је немаки министар спољних послова [[Јоахим фон Рибентроп]] задужио да надгледа оснивање НДХ.{{sfn|Ramet|2006|p=115}} У Карловцу је Павелић упитан да ли је направио некакве обавезе према Италијанима, али је стигао и Мусолинијев изасланик Филипо Анфузо да осигура да ће Павелићеве изјаве по питању Далмације и признавању од стране сила Осовине бити примљене на задовољавајући начин код Хитлера и Мусолонија. Ова питања су била први знак немачко-италијанских тензија због НДХ.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=24}} Дипломатско признање НДХ је одложено док се осигура да ће Павелић испунити обећане територијалне уступке Италији. То је значило да је Павелић морао да преда Италији око 5400 km² територије, на којој је живело око 380.000 становника, од тога 280.000 Хрвата, 90.000 Срба, 5.000 Италијана и 5.000 осталих. Када се Павелић на то обавезао, 15. априла је стигао у Загреб{{sfn|Krizman|1978|p=412}}, а признавање сила Осовине је истог дана загарантовано.{{sfn|Ramet|2006|p=115}}
Сутрадан, као поглавник Независне Државе Хрватске 16. априла Павелић је потписао декрет о образовању владе НДХ.{{sfn|Lemkin|2008|pp=606–607}} У влади је узео положај председника владе и министра иностраних послова. Декретом је [[Осман Куленовић]] именован за потпредседника владе, Славко Кватерник за Павелићевог заменика, а још осам истакнутих усташа је постављено за министре.{{sfn|Lemkin|2008|pp=606–607}} Потом је основао [[Хрватско домобранство (НДХ)|Хрватско домобранство]] и организовао управну и дипломатску службу. По узору на Хитлера, [[усташе|усташки покрет]] постао је једини носилац политичке воље у земљи и мења му име у „Усташа - хрватски ослободилачки покрет“ (УХОП). Уједно је основао Главни усташки стан (ГУС) као организационо-политичку, а [[Усташка војница|Усташку војницу]] и [[Усташка надзорна служба|Усташку надзорну службу]] (УНС) као војно-полицијске полуге режима. Усташе су користили постојећу бирократију Бановине Хрватске, која је касније прочишћена и попуњена усташама. Нови режим се ослањао на концепт непрекинуте хрватске државе од њиховог досељавања, и одражаваће се у екстремном хрватском национализму са примесама [[нацизам|нацизма]], [[италијански фашизам|италијанског фашизма]], [[клерикализам|католичког клерикалног ауторитаријанизма]] и политике о сељаштву Хрватске сељачке странке.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=25}}
[[Датотека:Ante Pavelić Speech 21051941.ogg|мини|лево|220п|Говор Анте Павелића 21. маја 1941.]]
| |||