Људи говоре — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м rastko.org.rs -> rastko.rs; козметичке измене
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 30:
„Људи Говоре“ се састоје из три дела. У првом делу главни јунак, који је обликован [[Аутобиографија|аутобиографски]], одлази на [[острво]] на једном [[Језеро|језеру]], где се упознаје са животом и становницима на њему. Сутрадан одлази на другу обалу и обилази градић, да би се истог дана вратио у рибарско насеље одакле је кренуо свој обилазак. Други део описује долазак истог путника на исто место након годину дана, где открива нове детаље међу људима и у простору. Трећи део је есејистички и лирски интониран и у њему су представљене рефлексије и осећања у виду непосредног доживљаја стварности путника загледаног у природу и обузетог гласовима из даљине.
 
Предмет „Људи говоре“, како је Петровић записао у уводу, нису ни грађевине ни предели као у класичном путопису, већ оно што се непосредно догађало пред њим, то јест оно што су људи говорили око њега, што је на први поглед једноставно и готово банално, а што у суштини испуњава свакодневни ''живот људи и универзума'', како бележи у уводу.{{sfn|Недић|2002|p =94}} Књижевна критика је похвално писала о овом прозном делу. [[Милан Богдановић]] је у тескту из [[1931]]. истакао да је писац успео да ''постигне тежак резултат да општа стања пружи живописно''.{{sfn|Богдановић|1961|p =400}}, док ће [[Марко Ристић]] закључити да су „Људи говоре“ ''са чисто уметничког гледишта Растково најскладније, у извесном смислу најзавршеније дело''.{{sfn|Ристић|1962|p =463}} Дело је временом добило статус класика српске књижевности, и саставни је део лектире за трећи разред средњих школа у Србији.
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}