Баја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
||
Ред 47:
[[Датотека: Türr istván híd Baja.jpg|мини|270п|д|Мост Иштвана Тора преко Дунава]]
[[Датотека: Baja at night (1).JPG|мини|270п|д|Баја ноћу]]
Баја је по једном извору из 1905. године насељена још у 12. веку. Насеље на овом месту први пут се спомиње [[1308]]. године. Град је страдао 1807. године од катастрофалне поплаве. Други пут, Бају уништава пожар маја 1840. године, када страдају све српске цркве и много кућа.<ref name=automatski generisano2>"Школски лист", Сомбор 1866. године</ref> Изгорело је 48 немоћних особа - стараца, жена и деце и 2485 кућа. Узрок пожару је било бацање пепела са жаром, од стране једне жене након печења хлеба.<ref>Јоаким Вујић: "Путешествија по Унгарији...", Београд 1845. године</ref>
Са доласком [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]] на крају [[17. век]]а у граду се почињу насељавати и [[Немци]], [[Мађари]] и [[Јевреји]]. Насељавање није било јако, па [[Буњевци]], под називом ''Далматинци'', задржавају већину до краја [[18. век]].
Ред 109:
Православни свештеници бајски су чести купци књига, и по томе су познати: Јеремија Вукашиновић (1810) парох, Исидор Бранковић (1809-1822) парох, Тимотеј Бранковић (1822) ђакон, Алексије Летић (1831) јерођакон, Петар Вучерић (1838)...
Године 1866. у Баји живи око 800 Срба православних становника. Ту се налазе две српске православне цркве. Једна је велика, парохијална посвећена празнику Летњем Св. Николи. Друга богомоља је мала, у којој се само за богородичине празнике служба одржава. То је Благовештенски храм, који се налази сада у дворишту велике српске општинске куће. Бајска варош поред других школа, издржава и српску дворазредну основну школу у Баји.<ref
Рођени Бајчанин, сликар [[Павел Ђурковић]] се по повратку са бечких студија бави у свом завичају. До 1801. године ради портрете богатих људи у Баји.
Ред 125:
Поштар у Баји, Србин Ђорђе Јовановић решио је 1864. године да издаје у месту, поштански лист "Post Bote" на немачком језику, трипут месечно. Претходно је он 1854. године, преко новина објавио да ће 1855. године штампати књигу "Опис целог света", коју су прибавили многи његови земљаци. Те године је адвокат бајски др Павле Ивановић претплатник и сарадник Змајевих хумористичких листова. Његов колега др Јован Мраовић заклети адвокат у Баји, бави се такође пренумерацијом књига. Књиге српске купују [[1867]].1868 године Васо Урсић писар варошког суда и Јосиф Николић месни трговац, а списак "обичних" грађана је подугачак. Као учитељ у Баји јавља се 1866. године Исидор Бајић. Међу познате Бајчане спада Јован Мраовић заклети адвокат 1864. године. Правници по струци су 1867. године купци српске књиге - Милан Андрић и Васо Урсић. Помиње се [[1897]].1898 године Ника Ђорђевић сенатор у Баји.
У Баји је у 19. веку било више песничких имена, који своје стихове објављују по српским књижевним часописима највише између [[1860]].1870 године. Помињу се извесни Миодраг, па Милан Андрић, [[Јован Пачић]], [[Мита Поповић]]. Они су поетски највише присутни у књижевном часопису "Даница".<ref>"Даница", Нови Сад 1866. године</ref> [[Милан Андрић]] се јавља и као аутор књиге приповедака, под насловом "Јесењи дани", којој је нуђена претплата преко новина 1868. године. Лазар Атанацковић из Баје, постао је 1866. године члан Матице српске, приложивши у први мах 10 ф., од чланарине која је износила 50 ф.<ref>"Сербски летопис", Пешта 1866. године</ref> На скупштини Матице српске одржаној у Пешти 1866. године учествују стари чланови Бајчани: др Паво Ивановић и поменути Лаза Атанацковић.<ref name=automatski generisano1>"Застава", Пешта 1866. године</ref> Маја 1866. године у Баји, месту са 600-700 православних Срба, основано је "Српско певачко друштво". Основала га је омладина, ученици са стране и домаћи млади трговци; од 30 чланова седам су девојке. Председник друштва био је песник Мита Поповић, а уз њега (по статуту) на челу су Одбор од деветорице чланова, те тајник и благајник. Њихов први јавни наступ било је певање (извођење по Корнелију Станковићу) на црквеној литургији о празнику Св. Илији.<ref
Почеци српског позоришног живота повезани су са Србима у Баји, нарочито са [[Јоаким Вујић|Јоакимом или Аћимом Вујићем]] књижевником, путописцем и драматургом. То је био свакако најзнаменитији Бајчанин, вишестрано надарен и вредан стваралац. Он је рођен 1772. године у Баји, од оца Григорија сапунџије и ситног трговца, а умро 1847. године у Београду. Јоаким Вујић је напустио Бају 1840. године након априлског пожара у којем му је страдала сва имовина.<ref>Јоаким Вујић: "Путешествије по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабији, Херсону и Криму", Београд 1845. године</ref>
Те године, 18. јануара он је у родној Баји давао другу представу, под називом "Инкле и Јарика" за тамошњу публику. Остварен је приход од посетилаца у износу 302 ф. 30 новчића, који је прослеђен за удове и сиротињу војника. У Баји је он активан члан српског друштва 1810. године, а у порученој књизи се потписује: "заклети нотар код краљевске судске табле" и учитељ француског и италијанског језика. У месту свраћају поред Српског народног позоришта из Новог Сада, и друге лутајуће позоришне трупе. Када сврати СНП, оснивао би се привремени месни Позоришни одбор, који би се бавио целокупном организацијом, наступом и смештајем новосадских глумаца. У року од месец дана између 2-22. априла извели су ови у Баји, десетак позоришних наслова. Патриотски расположени Бајчани 1875. године као и обично скупљају новчани прилог за СНП, овај пут у износу од 80 ф. Бајчани су чланови и Друштва за Српско народно позориште у Новом Саду 1866. године: др Павле Ивановић, Лаза Атанацковић и месна Црквена општина.
| |||