Википедија

Бели медвед — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 22:
Као [[морски сисар]], бели медвед се адаптирао животу на земљи, леду и у води.<ref>[http://animaldiversity.ummz.umich.edu/site/accounts/information/Ursus_maritimus.html ADW: Ursus maritimus: INFORMATION<!-- Bot generated title -->]</ref> У свом окружењу је врхунски предатор - углавном се храни [[фока]]ма, младим [[морж]]евима и [[китови]]ма, иако је спреман да поједе све што може да убије.
 
Бели медведи су рањива врста. Неки научници и климатолози верују да ће опадање поларног леда и пораст нивоа мора услед [[глобално загревање|глобалног загревања]] имати пресудну негативну улогу у судбини ове врсте током овог века.<ref name=autogenerated1>{{IUCN2006|assessors=Schliebe ''et al''|year=2006|id=22823|title=Ursus maritimus|downloaded=09 May 2006}}</ref><ref>{{cite web | title = Polar bear 'extinct within 100 years' | url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/2642773.stm | work = BBC |accessdate = 1. 2. 2006. }}</ref><ref>* {{cite web | title = Endangered Species Act Listing Process for Polar Bears Underway | url = http://www.biologicaldiversity.org/swcbd/species/polarbear/index.html | work = Center for Biological Diversity | accessdate = 28. 7. 2006. }}
* Barber, D.G., Iacozza, J. Historical analysis of sea ice conditions in M'Clintock Channel and the Gulf of Boothia, Nunavut : implications for ringed seal and polar bear habitat. ''Arctic'' 57(1) Mar. 2004,. pp. 1-141–14
* Stirling, I., Lunn, N.J. Iacozza, J., Elliott, C., Obbard, M. Polar bear distribution and abundance on the southwestern Hudson Bay coast during open water season, in relation to population trends and annual ice patterns. ''Arctic'' 57(1) Mar. 2004,. pp. 15-2615–26
* Stirling, I. Parkinson, C.L. Possible effects of climate warming on selected populations of polar bears (Ursus maritimus) in the Canadian Arctic. ''Arctic'' 59(3) Sept. 2006,. pp. 261-275261–275</ref><ref name="Appenzeller">-{T. Appenzeller and D. R. Dimick, "The Heat is On," ''[[Национално географско друштво|National Geographic]]'' 206 (2004): 2-75. cited in}- {{Cite book |last=Flannery| first = Tim | title = The Weather Makers | publisher = HarperCollins |year=2005| location = Toronto, Ontario |id=ISBN 0-00-200751-7 |pages=101-103}}</ref>
 
== Физички опис ==
Ред 35:
Крзно белог медведа је беле боје и обезбеђује добру камуфлажу и изолацију. Са годинама може да постане жуто. Крзно ради по принципу стаклене баште - претвара сунчеву светлост у топлоту коју упија медвеђа црна кожа. Тврда длака на јастучићима шапа пружа изолацију на леду.
 
Бели медведи постепено мењају длаку од маја до августа<ref>Kolenosky G. B. 1987. Polar bear. pp. 475-485475–485 -{in}- Wild furbearer management and conservation in North America (M. Novak, J. A. Baker, M. E. Obbard, and B. Malloch, eds.). Ontario Fur Trappers Association, North Bay, Ontario, Canada.</ref>; међутим, за разлику од осталих арктичких сисара (на пример, [[поларна лисица|поларне лисице]]), они се не пресвлаче у тамније крзно током летњих месеци ради камуфлаже. Длака испод крзна такође потпомаже изолацији: она загреје телесну температуру за 10-{&nbsp;°C}- и невидљива је за инфрацрвене фотографије јер не одаје скоро нимало топлоте, само су њушка и дах видљиви.<ref name = biologicaldiversity.org>{{cite web | title = Natural history | work = Center for Biological Diversity | date = 15. 2. 2005. | accessdate = 28. 7. 2006. | url = http://www.biologicaldiversity.org/swcbd/species/polarbear/nat-hist.html }}</ref> Када се држи у топлијим условима, длака медведа постаје светло зелена. То је због [[алге|алги]] којима длака током топлих услова представљају одличан дом.
 
Спољашња длака је 5-15 [[центиметар]]а дебљине.<ref>{{Cite book |last= Uspenskii |first=S. M. |title=The Polar Bear |year= 1977 |publisher= Nauka |location= Moscow}}</ref> Међутим, на предњим ногама мужјаци имају значајно дужу длаку која расте све док медвед не напуни 14 година. Ова особина наговештава да представља облик завођења женки, налик [[лав]]љој гриви.<ref name="Dimorph"/>
 
== Еволуција и распрострањеност ==
Ред 44:
Студија објављена 1996. године је открила да мрки медведи са такозваних АВС острва у Аљасци деле најближег заједничког претка са белим медведима него са било којим другим мрким медведима на свету.<ref name="Waits">{{cite web |url= http://www.cnrhome.uidaho.edu/documents/Waits%20et%20al%201998%20cb.pdf&pid=78496&doc=1|title= Mitochondrial DNA Phylogeography of the North American Brown Bear and Implications for Conservation |accessdate = August 1 2006 |author= Lisette P. Waits, Sandra L. Talbot, R.H. Ward and G. F. Shields |date= April 1998 |publisher= Conservation Biology|pages= 408-417}}</ref>
 
Верује се да се бели медведи могу наћи широм Арктика. Најјужнија тачка њихове постојбине је [[Џејмсов залив]] у [[Канада|Канади]], док северније од 88. степена популација опада. Процењује се број медведа између 20.000 и 25.000.<ref>{{cite web | title = Bear Facts | work = Polar Bears International | url = http://www.polarbearsinternational.org/bear-facts/ | accessdate = 28. 7. 2006. }}</ref>
 
== Лов и исхрана ==
Ред 71:
Целокупна светска популација белих медведа је у порасту.<ref>[http://thescotsman.scotsman.com/international.cfm?id=143012005 Polar bears defy extinction threat - International - Scotsman.com<!-- Bot generated title -->]</ref><ref>[http://www.canada.com/nationalpost/news/story.html?id=27a24986-008e-4a55-a18c-fb3fb7acf0e9&k=0 Gore's Inconvenient Truth required classroom viewing?<!-- Bot generated title -->]</ref> Од 1970-их до 2007. године број јединки је порастао са 5.000 на 25.000.<ref>[http://www.heartland.org/Article.cfm?artId=20631 ESA Listing Not Needed for Polar Bears | Heartlander Magazine<!-- Bot generated title -->]</ref> 1987. године, на пример, је било 1200 белих медведа на западној обали [[Залив Хадсон|Хадсоновог залива]] у Канади, док их у 2007. има 950.<ref name=autogenerated2 />
 
IUCN је у мају 2006. године сврстала беле медведе као угрожене животиње.<ref>{{cite web | title = Release of the 2006 IUCN Red List of Threatened Species reveals ongoing decline of the status of plants and animals | url = http://www.iucn.org/en/news/archive/2006/05/02_pr_red_list_en.htm | work = World Conservation Union |accessdate = 1. 2. 2006. }}</ref>
 
== Види још ==
Ред 82:
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Stirling|first= Ian |year=1988|title= Polar Bears |location= Ann Arbor |publisher= University of Michigan Press |id=ISBN 0-472-10100-5 |chapter= The First Polar Bears}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Uspenskii |first=S. M. |title=The Polar Bear |year= 1977 |publisher= Nauka |location= Moscow}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Wood |first=G.L. |year= 1981 |title= The Guiness Book of Animal Records |book= Journal of Mammalogy. - Guiness Superlatives Ltd., Middlesex (Danish Edition). |pages=240}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бели_медвед”